Opštinske novine

Стр. 8

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

патије према овом или оном писцу уџбеника. Школски одбор престонице има толико просветних квалификација да решава које ће се књиге унети у основне школе београдске, да решава хоће ли наша деца морати имати дењкове уџбеника и хоће ли настава бити помагана многим и многим књижицама које ништа не значе за просвећивање детета, а за наставу још мање; хоће ли школски одбор једном стати у одбрану својих грађана и смањити им бар те излишне издатке? То је, држимо, дужност и право школског одбора. И најзад, школски одбор би могао ту куповину удесити према куповини књига за сиромашне ученике. Место тих силних и сувопарних уџбеника нека се развија корисна и лепа лектира, нека се негује слободно писање, којим се тежи бољој писмености, нека се уопште настава преобрази тако да није зависна од те гомиле уџбеника. Али, није само то једино питање којим би требао да се позабави школски одбор! Тако исто врло је важно каква ће нам бити школска дворишта, јер у њима деца проведу један велики део времена, огроман део свога млаћаног живота. Укусно ограђена, насута дворишта, са доста хлада и зеленила са згодним нгралиштем за децу, са потребним чесмама за прскање дворишта и прање руку, престављала би минимум онога шта се тражи. Одговарају ли дворишта београдских школа овим минималним захтевима ? Морамо признати да не одговарају. Већина школских дворишта наших основних школа је доста добро ограђена, али многа нису нас\та и урећена, а један мали број од њих чека детаљну репарацију. Покушај Општине да у сваком дворишту засеје траве и цвећа, добар је и користан, али би за наставу кудикамо било боље кад би један део дворишта био претворен у школске вртове, у којима би настава из познавања природе имала сво.ју примену, нарочито тако корисну за децу великих вароши. Она би ту могла пратити сејање, клијање и ницање биљака, па и њихово сазревање и све остале промене у току године; поред тога школски вртови би били места и за многе друге опите. Таквих школских вртова београдске основне школе немају; једина која такав врт има је основна школа на Вождовцу, па и она није баш у правом смислу оно што се жели. Игралишта дечја у школском дворишту морају бити потпуно уређена. Издатци на то надокнаднли би нам се уштедама на чистоту и оправке школа, које су неминовне ако нам дворишта остану овако недовољно уређена. За сада би се могло задовољити ма и примитивним уређењем дворишта, само ако би се тим избегло уношење у учионице оног силног блата, кад је кишовито, и прашине, кад је суша. Школски одбор је неких годи-

на уносио суме за уређење школских дворишта, али се увек свршавала година а многе суме нису потрошене; вероватно с недовољно воћења рачуна о тим стварима. Мора се у том послу увести један ред и систем, те да школска дворишта београдских основних школа служе у пуној мери високом наставном и васпитном циљу. Свака школа има свога управитеља — он је домаћин те школе те је његова дужност да сву своју пажњу посвети и лепоти дворишта и чистоти школе и једном реду у школи и настави, те све то да одаје пуног доказа да наша школа корача једним углачаним путем, и да су основне школе наше престонице углед за све школе у земљи. Претпоставља се да су управитељи изабрани људи и да су дорасли послу који им се поверава. У противном школски одбор мора чинити интервенцију на надлежном месту у интересу и зграда и дворишта и њиховог естетског одржавања, а толико исто, ако не и много више и у интересу саме деце, која те школе посећу.ју. Много се што шта мора по школама изменити; уређење дворишта, вртова, игралишта, одржавања школских зграда мора бити брига и школских одбора, као и оних који тим непосредно рукују. Ни мало мања брига за школски одбор није старање о сиромашним ђацима. Београд има пуно сиротиње. Дечица тих сиромашних Лзуди иду у школу, злопате се, гладују, иду необувени и неодевени. А људи, који мало дају на хумане циљеве, али праве велику рекламу о својој хуманости, и даље без узбуђења гледају како та сирота деца пропадају и здравствено падају под ударом тешке судбине и стално попуштају и у школском раду. А од њих би многи био и одличан и корисган члан заједнице само кад би му се ублажила беда која га прати. Често пута нам та деца највише изостају од школе. Модеран учитељ прати рад и живот такве деце; стара се о бољим условима њихова живота; саветује се са имућним родитељима о томе, чини све што може и преко управитеља упознаје Управу општинску и школски одбор о таковој деци, те да се сви удруже и помогну онде где треба да се помогне. Беда се мора ублажавати; живот се тим малишанима мора лакшим и подношљивијим стварати: то је право те деце, то је дужност хуманости. Модерна општина највише троши на социјално етарање за слабе и сиромашне. У години 1883 по Општинском буџету Београда било је предвићено за сироте ученике 2500 динара; на лечење сиротињ.е 6000 (а потрошено је 2610), на издржавање ванбрачне деце 10.000 динара, а на издржавање сиротиње 35.000 д. Скупа је предвиђено 53.000 дин. Немамо података колико је све потрошено од те суме. Тек у тој години приход општински је био динара 465.917,33. Према томе осми део бу-