Opštinske novine

Вогдпн Крекић, новинар, одборник 0. Г. Б. Хлебно питање у Београду

По карактеру своме, Београд је још далеко од типа индустриских градова, где, због одласка на рад мужа и жене, домаћи, у кући мешени и печени хлебац, због временске немогућности да буде израђен, у маси мора да буде замењен куповним хлебом. Па ипак, потрошња куповног хлеба у Београду је далеко већа него што би то нормално било обзиром на потрошњу куповног хлеба у другим нашим градовима који се у

гова нама неизмерно скупља него што би била • цена домаћега хлеба. Али је важно подвући да су навике београдског становништва за узимањем хлеба са пекарннца створиле велику потрошњу куповног хлеба; и да је, по гоме, одавна створена била могућност да се у Београду развије модерна, фабричка и у сваком погледу хигијенска производња хлеба, много више и много пре него што се могла да развије ма која друга грана рада. У

Једна пећарница V Прокупачкој ул.

структури становништва не разликују од Београда. Факат је да печење хлеба за домаћинства београдског становништва преставља стран посао, који се не ради у кући него од специјалних лица ван куће, исто онако као што се, на пр., ван куће израђују и сви остали занатски или индустриски производи које домаћинства купују готова. Није важно у овом случају улазити у истраживање узрока навикама београдског становништва да хлебац узима готов на пекарницама — па и у случајевима кад је цена ње-

свима другим гранама рада привредне депресије мање-више могу да се осете, јер су потрошачи у немогућности да потребе своје подмире, •— подмирење њихово могу да одлажу до бољих времена — али хлебом морају да се хране! Зато је производња хлеба једино поље рада које не зна за разне падове и скокове, поље рада где солидан предузетник, без опасности са којима се друге гране имају да боре, може много да створи. Па ипак београдске хлебарнице и пекар-