Opštinske novine

ОПШГИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 35

По мањим варошима и по предграђима, где се грађани баве узгред и земљорадњом или одржавају директне везе са земљорадницима, задржао се још увек обичај да се хлеб меси у кући, па се шаље „на фуруну" да се пече, или се код куће и пече. Има крајева где се пекару предаје брашно, или чак несамлевено жито, а он у замену даје уговорене количине готовог хлеба. Обично се даје 8 до 10% жита више. Код хлебара се купује само луксузно педиво. Фибан (У1еђаћи) је израчунао да се у Немачкој, у половини прошлог столећа, само једна трећина хлеба куповала код пекара, а две трећине су произвођене код куће. Домаћица не рачуна свој труд око спремања хлеба, и тако јој се цена хлеба поклапа са ценом утрошеног брашна. У новије доба нагло опада домаћа производња хлеба свуда по варошима, и то што су веће вароши тим брже опада. Па и на селима, где постоје општинске или приватне пекарнице, домаћице дају радо тесто у те пекарнице на печење. Опадање домаће производње хлеба деловало је повољно на развој пекарског заната. Што је мања кућна производња, тим више посла за пекаре. У Београду, као што је познато, у опште нема домаће производње хлеба, или постоји само као изузетак у крајњим предграђима и не утиче много на производњу хлеба по пекарницама. Сам начин живота делује на потрошњу хлеба, и тиме и на количину производње и на број пекарница. Место хлеба може да се троши у већој мери нека друга намирница, нарочито месо и кромпир, и онда опада број пекарница, као и број особља запосленог у њима. Кромпир је знатно јефтинији, и код сиромашнијег становништва он замењује у многом хлеб. Рад око кромпира је много лакши, кромпир роди од прилике двоструко обилније него жито, његово спремање за јело је много брже и једноставније него спремање хлеба. Ј. Г. Хофман каже: „У Ирској и у неким крајевима Немачке кромпир је у сиромашнијим породицама толико потиснуо потрошњу хлеба, да се хлеб употребљава само као јело у свечане дане". Тако је код нас у пасивним крајевима, где се пшенични хлеб сматра као посластица! Фон Херман је прорачунао да Немац једе три до седам пута кромпира више него Француз. Када се становнишгво богати, онда опа-

да и потрошња хлеба и потрошња кромпира, а повећава се потрошња меса и варива. Прелаз се врши постепено, најпре од црног ка белом хлебу, па даље ка скупљим животнИм намирницама. Пекари могу да повећају у извесној мери потрошњу хлеба и тиме што га укусно спремају и дају му нарочите привлачне форме. И цене хлеба могу да утичу на његову потрошњу. Када жито роди па појефтини хлеб, онда се потрошња хлеба шири на рачун потрошње скупљих животних намирница. Савремени начин живота, нарочито много бављење споргом, делује да се смањи потрошња хлеба. Јужно воће, које се увози у великим количинама и продаје јефтино, замењује исто тако хлеб. У свима модерним варошима данас се констатује опадање потрошње хлеба. Тако је у Берлину опала потрошња за 35%. На цене хлеба утиче највише цена по којој пекари набављају сировине, у првом реду брашно. Велика пекарска предузећа набављају брашно директно од млинова, под најповољнијим околностима и у већим количинама. Тиме највише она туку мала и средња предузећа, која обично набављају брашно од трговаца, који им дају на кредит. Дугорочни кредити поскупљују брашно, јер трговац урачунава и камату на дужни новац. Чињени су покушаји у Немачкој да се овоме злу доскочи. Стварана су друштва малих и средњих пекара за набавку брашна. Ова су друштва набављала брашно под најповољнијим условима и давала га својим члановима. Нека од тих друштава прошла су врло добро, а нека једва животаре, јер пекари немају у њих поверења. Трговац-посредник, да би уздрмао поверење у та набављачка друштва, даје извесно време брашно јефтиније него друштво. А што је најважније, даје га на дужи кредит. Пекари, привучени овом моментаном коришћу, падаЈУ опет у мреже трговаца-посредника. И код нас је у главном цена хлебу велика због тога што многобројни ситни пекари купују брашно од посредника и плаћају га скупо. Када би се створиле пекарске задруге за набавку сировина, могли би се знатно смањити трошкови производње хлеба, па и његова цена. Истодобно би се могле и повећати зараде пекара.