Opštinske novine

6*

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 43

да су неким болесницима повраћени слух, вид и кретање, али са лекарске тачке гледишта, ни овде не може бити говора о каквом чуду". Ове болести прошле су на онај исти, за лекаре појмљив, а за лаике, можда, загонетан начин, на који су и постале. Јер се у свим случајевима излечене слепоће, глувоће и узетости радило о болестима чисто психичконервног порекла и основа. Као помоћан фактор у овим „успесима" могла би доћи у обзир и нарочита психичка атмосфера Галспаха, ко.ја је потенцирана аутосугестијом пацијената, као што ћемо даље видети. Хиљаде примера узетости за неколико тренугака излечених дејством грубог електричног тока, забележене су у многим нервним болницама за време Светског рата. Ова обољења јављала су се скоро по правилу у тренутцима страшних експлозија, јаких детонација, потреса или каквих било силних психичких инсулта. Насупрот овоме, никада није било констатовано, да су на овај начин биле излечене узетости, које су долазиле као последице какве мултиплициране склерозе, сирингомиелије, спиналне дечије парализе или каквог другог оболења не психичког, већ органског порекла. Ова научна опажања до сада ни у колико нису била измењена Цајлајсовом чудотврном праксом... Оно баснословно поверење према Цајлајсу, које многи болесници имају већ при самом ступању у Галспах, изгледа, саставља битни део галспашке атмосфере, која чини да се многи болесници, још пре Цајлајсовог зрачења, осећају упола излечени. Срећа и надежда у којима ови буквално пливају, једна једина, силна сугестивна воља хиљада оболелих, воља да буду здрави, чини да галспашки пацијенти своје стање осећају сасвим друкчије, него код своје куће. Слепи тврде, да већ „помало виде" и враћају се из Галспаха задовољни, и ако су, као и пре, остали потпуно слепи. Једна жена, која је услед тешке отосклерозе изгубила слух, причала је, како је после Цајлајсовог зрачења пресретна, јер може да слуша славује, у ствари, по повратку из Галспаха није могла да чује ни највећа црквена звона, која су брујала у непосредној близини. Један је паралитичар данима радосно тврдио како је излечен, а при томе је лежао потпуно укочен. Млада жена са клинички утврђеним раком материце, сијала је од среће после Цајлајсовог лечења. Након кратког времена умрла је, наравно, не у Галспаху... ЦАЈЛАЈС „ЛЕЧИ СКЛЕРОЗУ" И ПРИВИДНЕ — „УОБРАЖЕНЕ" БОЛЕСТИ, МРВИЦЕ НАДЕ. Слушамо и то, да је Цајлајс многе излечио од артериосклерозе. Ово је оболење старијег узраста, као и неурастенија, те оту-

да многи неурастеничари мисле да болују и од артериосклерозе, тим пре што због неодређености карактера, због своје природе, па чак и услед сличности многих симптома, обе ове болести лако се замењују од стране лаика. Према томе и многа „артериосклероза", коју је Цајлајс „излечио" у ствари није то била, већ неурастенија. Јер неурастеничари и хипохондрични људи најчешће тврде да пате од артериосклерозе, а при тој, да речемо, »артериосклерози на психичкој бази«, сугестија може да помогне. Само неколико оболелих од праве артериосклерозе нашао је ВИТМАН у Галспаху. » Болест је сама исмејала Цајласове зраке, каже Витман, а болесници вратили су се кући да би увећали број разочараних у Галспаху.« Једно је извесно, да она атмосфера снажне воље и тежње ка оздрављењу, она распламтела фантазија и вера у Цајласово »чудо«, које се допуњује јаком аутосугестијом, пацијената на неки особити начин крепе и обнављају психу болесника. Тако се ствара некакав специфичан »милије« Галспаха, средина добре наде, здравља и среће... макар привидно. Ту као да се цео живот креће у знаку оне познате изреке: »Болесник може да умре без лека, али не сме умрети без наде«. И само ради тога хитају у Галспах многи, тражећи мало утехе, мрвице наде и можда сугестије, да би зато своје здравље изложили највећој опасности, опасности одуговлачења, бесциљног ишчекивања нечег неизвесног и некакве непојмљиве и фаталне вере у галспашко »чудо«. У Галспаху, где је изучавао методу чудотворног лечења и још више психологију наивне и лаковерне масе, која тамо тражи лека, ВИТМАН је затекао једног француског књижевника, који се тамо већ дуже време бавио у истој цељи посматрајући »Лурд« у другом издању. — Кад га је запитао, да ли је у галспашком лечењу приметио макар штогод, што би било ван граница обичне сугестије, Француз је живо одговорио: „Ништа". »Овај Цајлајс свира на души својих болесника као виртуоз на виолини. .. Управо на њиховом незнању или површности«. ЗА НАШУ МЛАДУ ЗДРАВСТВЕНУ КУЛТУРУ На крају намеће се питање: како да се помогне наш свет у борби против опасног рада надрилекара, у борби против све јаче Цајласове еипдемије, која собом уноси у наш народ здравствену и економску беду? Не ради нас лекара, већ ради колективног здравља и благостања потребно је да општа култура и хиги јенска просвета што више продру у широке слојеве нашега народа. Читањем медицинских популарно-научних списа створио би се код наших образованих лаика оштрији