Opštinske novine

Стр. 48

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

прихода, али је друштво приметило да половина кирајџија плаћа и преко своје моћи, т. ј. да је половини кирајџија приход једва 2000 долара годишње. У свему друштво је изградило 54 велике зграде које могу да приме 2125 породица. Ови станови су знатно хигијенскији но ранији тип №\у-Уогк-шких станова за издавање. Од површине плаца само је 52°/ 0 изидано према ранијем типу који је ишао од 75—90°/ о - Доносимо слике једне групе тих кућа. Наравно да се не може очекивати да ће се без иницијативе саме државе или појединих општина моћи што озбиљније учинити за решење овог питања. Не само у 0. 5. А. него и у Европи рационално ширење градова је проблем који је на дневном реду. Он се може једино решити свесном хипотекарном политиком појединих општина које саме зидају у великој размери или финансијски помажу поједина предузећа која зидају станове. 1 Несрећно стање у станбеном питању најбоље нам показује №\у-Уогк. Он највише осећа ,Депегпеп! ћоизе ргоМет". Једна њихова комисија т. зв. „Тће №\у-Уогк Тепетеп! Ноизе Сотгшб310п" била је састављена још 1900 годнне, да простудира проблем и предложи потребне мере за његово решење. Радови те комисије прве године завршили су се предлогом грађевинског закона, који је још исте године био обзнањен указом. Да би имали приближну слику о стању које је било у то доба, биће довољно да цитирамо комисијин извештај да је у Огеа1егИе\у-Уогк било 350.000 соба где светлост није директно допирала. Нов закон, „Тће №\у-Уогк Тепетеп{ Ноизе 1.а\у", највише се био окомио против тога захтевајући корените измене у основама планова будућих зграда. Комисија је даље биле нашла 1919 год. да у ,,1.о\уег №\ у Уогк-у" постоји један грађевински блок у коме живе 4000 особа а који има само једно куиатило. Такви примери нису усамљени.

1 Америка је, у опште узев, у једној економској кризи. Заводљиве оптимистичке речи и фантастичне цифре појединих експерата никако се не слажу са реалним стањем ствари. Европа се заситила американских продуката. Зато Америка има данас око четири милиона беспослених раденика. Та несрећа не долази једино од нездравог стања на \Уа11 31гее1-у. Машина убија људску радну снагу. И поред повећања производње за 25% °Д 1У20—1927 године, фабрике данас имају милион раденика мање но 1920 год, Г-ђа Оајзу \Уогсе81ег, проф на универзи у СаШогше, на једној конференцији у јуну 1929 изјавила је: „Тај мит да је Америка богата земља у правом смислу речи, довешће нас до пропасти. Јер америчко благостање уживају само 24% њених грађана и та мањина има целокупно наше богаство. Док се код мањине гомилају богаства дотле су се издаци друштава за милостињу од 1920 1929 попели за 132% • -Готово сви Американци стари преко 40 година пате од „тихих болести" (срчане мане, склерозе)." Доктор Т. С. бћегтап, са университета у \Уа8ћјп§1оп-у, изкоди занимљиве закључке о американском менталитету јер тврди да кад један Американац постане луд од грандоманије он уображава да је Рокфелер, док слични болесници у Европи уображавају да су Наполеон, Св. Петар, Хри^ стос итд.

У тражењу сретстава која би могла да помогну стању које смо навели, наравно да се на прво место треба обратити политици која спроводи и подржава зидање станова; али не треба заборавити и једну другу важну чињеницу, која много утиче на елеменат реформе проширавање градова, на серију закона и одредаба који то регулишу. Нарочито у Америци, отсуство и оскудица потребних мери су имали кобне последице. Не само да су велики градови патили од тога, већ се и сваки најмањи град, варошица, морала борити против тога „1епетеп1 ћоизе ргоШет-а". Ипак законодавство у питању зидања, у питању грађевинског закона, полако се развија и већ га готово сви градови осећају. Међу првим мерама појавиле су се одредбе за сНз1пс{ш§ и гошп^ 1 ) Лако је разумети да су те новотарије наишле на велики отпор, али су ипак постепено промениле изглед града. №\уУогкје 1916 примио т. зв. „ђш1с!т§ гопе гезо1иИоп", закон који се сматрао у то време за највећи урбанистички успех. Њиме су у №\ у Уогк-у створени разни квартови по разним висинама зграда, одређени су односи између плаца и зидане површине, регулисано је питање осветљења соба и т. д. Исто тако примећује се напредак и у законодавству које овлашћује или принуђује градове да стварају званичне комисије које имају за задатак да проучавају и решавају урбанистичке проблеме дотичног града. " Мала држава СоппесИси! је прва образовала једну такву комисију за Урбанизам. Пожар 1904 у ВаШтоге-у натерао је општину да и она образује сличну комисију. Док је држава МаззасћпзеЉ огласила 1913 закон по коме сви градови већи бројем од 10.000 становника морају имати једну комисију за урбанска питања. Сем тога тај закон је тачно одређивао важност питања станова. По њему: „планови градова морају бити тако уређени, да нарочито истичу угодно становање својих грађана". Те комисије су данас распрострањене по целој 1Ј. 5. А. Оне полако али благотворно утичу на побољшање стања у градовима. Обично су састављене из општинских чиновника и чланова које председник општине именује. На пр., комисија за Урбанизам вароши Сћ1са§о је састављена од 328 грађана, свих општинских одборника и 35 аШегтеп-а*). Комисије раде у сагласности са подкомисијама за паркове, пристаништа, саобраћај е !с. Приватна иницијатива игра исто тако значајну улогу у развијању урбанизма у 1Ј. 8. А. Споменули смо већ колико је интересовање показао Соттегаа! С1ић о! Сћ1са§о за нови план града. Разне трговачке коморе појединих гра-

1 Види стр. 1353 „Београдских Општинских Новина". *) О а1(3еггаеп-у види даље.