Opštinske novine

Стр. 50

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

план 1912 год. („Огеа1ег РогИапсЗ Р1ап ЛббоааИоп") чији се први напор састојао у томе да уступи чикашкоме архитекти Е. Н. Веппе1-у израду плана за град од 2,000.000 становника. Уз тај план је изашао и један извештај „Тће Огеа1ег РогИапс! Р1ап апс! Мипјсјра1 1ас15" који се раздавао бесплатно да би грађани што боље схватили идеју. Разна пак предавања о њему, као и свакидашњи чланци по новинама, допунили су горњи извештај. План је најзад примљен референдумом (народним гласањем). Ово износимо само зато да би се видели поступци који се употребљавају у ЦЈ. 8. А. код урбанистичких питања. Али од примања плана народним гласањем па до његовог извршења пут је често врло дуг. 1917 год. још ништа није било урађено, а 1919 је образована РогИапс! Р1ап Сотгшзбтп, која је издала рапорт кога смо горе споменули. Циљ овог документа је наравно да изнесе подробније сва локална питања и да употпуни извештај Друштва за Градски план. Он се оснива у ствари на истраживањима неопходно потребним да би рационално применио генерални градски план, који се не може никад сматрати као нешто постојано и непроменљиво него који је предмет сталних измена .у духу времена. Главни план се био односио на уређење и продужавање улица и старао се да реши проблем саобраћаја умећући нове дијагоналне улице. Сем тога, пијаце, разни градски центри, пристаништа и железничке станице и т. д., чинили су посебне студије. Међутим о сИ51пс{ш§ и о 20пш§ није се помињало, као ни на про блем станова индустриског становништва. И на томе се баш највише зауставио „гер{ог! о{ Рог11апс1 Р1ап Сотгш55шп". Према мишљењу аутора који су га састављали, мишљењу, које је у осталом и врло популарно у Америци, најпреча метода да се у 1Ј. 5. А. заведе рационално развиће града јесте увођење зона у њему. Рапорт од речи до речи каже: „Врло је лако увидети да није препоручљиво пре дузимати пројекте у циљу побољшања станбеног питања, или преуређавање саобраћаја или ма чега сличног, пре но што општинска управа донесе дефинитивну одлуку о сН5{пс{т§ и 2опш§. Чињеница да су фабрике и индустриска предузећа расута свуда по граду и да нису груписани, утиче да имања у квартовима за становање не могу због дима имати своју стварну вредност". Предлог комисије иде за тим да се створе што пре зоне и да се одреди тачно дозвољено искоришћавање површине плаца приликом зидања 65-50°/ о - Затим да се одобре зграде од 27 2 (међуспрат), 4, 6 и 8 спратова. Зграде од 8 спратова не треба да премаше висину од 90 стопа (око 27 мет.). Комисија се затим упушта у најдетаљније предлоге који свестрано решавају проблем стана и становања. Наглашава да криза у становима постоји и да је

једини лек да се у већој размери предузме грађење најмање 2000 зграда за по једну породицу са ценом од највише 2500 долара. Морала би се основати једна Рог11апс1 Нои5Ш§; СогрогаИоп као неки завод у форми хипотекарног друштва. Затим, зграде би се продавале на отплату 'До одмах, а после по 25 долара месечно. Ова метода је врло распрострањена у 1Ј. 5. А. као и у Енглеској. Та друшгва носе обично назив „ћиПс1т§ апс! 1оап аабоааИоп." Специјално је од значаја РћПасМрћЈе где главни напредак града има да благодари разним таквим великим друштвима, која су о свом трошку зидала зграде а затим их продавала на отплату. РогПапс! Согш55шп се занимала и другим питањима. На пр., питањима слободних површина у градовима и рационалном просецању нових и уређењу постојећих улица. Предлози се нарочито заустављају на теренима за спорт. Комисија наглашава принципе који се морају следовати при трзжењу места и уређењу таквих терена. Плацеве за нове школске зграде треба тражити у околини паркова и скверова. Власти и приватна друштва (код њих су школе махом приватне) морају се споразумевати у том погледу за 20 година унапред. Најзначајнији напори на урбанском пољу у 1Ј. 5. А. до данас су видели своје остварење највише у изграђивању и прављењу нових паркова. Не само да велики градови имају амбицију да створе што више паркова, већ је та идеја продрла и у најзабаченију варошицу. Нарочито Нагпбђиг§ (Реп5у]уаше), \УПгшп§1оп (Ое1а\уаге), ПШе Роск (Агкапбаб), МасНзоп (\У1зсоп5ш) и ЕоП Шог! (Техаз) су врло напредни у том погледу. Најзанимљивији је Кап5аз СЦу. До 1890 није било у њему паркова. 1916 имао је око 2.50Ј акра 1 ) од којих је било 1985 акра под парковима а 590 акра под засађеним улицама. До 1916 год. опшгинска управа је утрошила 15 милиона долара на експроприацију за своје паркове. Али је и целокупна сума била покривена таксама од 51з1ет о! ђеИегетеп! 2 ) пошто је извођење ови х радова проузроковало за 325% повишене вредности имања која се граниче са парковима. Поводом овога треба споменути да поједини закони негде код њих дозвољавају да се купе таксе и од имања која још нису осетила повишене вредности терена, али ће га, предвиђа се, осетити у скорој будућности 3 ). Само што се та прерогатива ретко употребљава. Аутомобилизам је у 1Ј. 5. А. доста допринео те су њихови градови добили добар систем паркова и улица са травњацима засађених др') 1 акр = 0 ха 4046 ш -, 71. * 2 ) Види 1353 страну „Београдских Општинских Новина" лево доле. '■>) (ЈпеагпесЗ јпсгешеп!.