Opštinske novine
Стр. 62
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
7. Електричарски, инсталатерски, механичарски и монтерски занат 1304 190 12.7% 8. Кројачки и терзиски занат 3925 510 11.5% 9. Обућарски и папуџијски занат 1Н65 208 10. Молерски занаг 741 90
13.260 2168
11.1% 10.8% 14.0%
радне
Укупно: Тако изгледа учешће шегртске снаге у најважнијим занимањима. Велики је, међутим, број занатских радња које раде искључиво са шегртима. На тој страни они налазе могућност да продуже себи живот још за које време док им престане рентабилитет посла и при наплаћеној радној снази. У привредној радиности Београда жена све више продире. У неким гранама њено учешће прелази 90%. У целокупној београдској индустрији на 8.561 мушког радника долази 2.397 женских или 28% укупног броја радне снаге. У занату и малој индустрији на 23.666 радника м. долази 4.716 женских или 20%. Код трговине на 4.031 м. радника долази 301 женских или 7.4%. Дакле, жена је на.јвише ушла у индустрију. Толико је ушла да на њој као радној снази развијају своју делатност многа индустријска предузећа у Београду. То се види из овога прегледа:
1. Индустрија вунених из-
мушки 1 радници
же нски рлднгци
о/оженкки
рада
565
1026
64.5%
2. Индустрија лана и ко-
нопља
34
100
74.6%
3. Индустрија памука
583
539
48.0%
4. Фарбике шивеног рубља 18
404
95.7%
5. Фабр. целулозе и хартије 63
67
51.5%
6. Штампарије
822
249
23.2%
Укупно код ових 6 врста
2085
2385
53.3%
Исти случај имамо и
код
неколико за-
ната:
1. Кројачки и терзијски
1636
2283
58.2%
2. Модиски
1
376
99.7%
3. За прање, глачање и
и чишћење
42
1333
96.9%
4. Књиговезачки
207
140
40.3%
5. Гостионице и каване
1465
425
22.4%
6. Берберски
507
118
18.8%
3858
4675
54.7%
У приватној и јавној служби (чиновничкој и намештеничкој) жена такође све више продире. На 6893 мушка чиновника у трговини, индустрији, занату, саобраћају и новчарству долази 1268 жена или 19% свеукупног броја чиновника. По гранама јавне службе учешће жене овако изгледа: мушки жене жене 1. јавна управа 7029 2185 23.7% 2. правосуђе 418 73 14.8% 3. просвета 650 629 49.1% 1. здравство и санитет 684 471 40.8%
Такође је знатно учешће жене код надничара у свима привредним гранама. На 3153 мушка надничара долази 975 женских или 30.9%. Код приватних чиновника без ознаке посла на. 1543 мушких има 764 или 32.5% женских. Навели смо ове примере да би се јаче уочио процес који се последњих година интенсивно врши у Београду. Продирање младе и женске радне снаге изазива поремећаје на радном тржишту који резултирају у обарању радничких надница. Овоме треба додати још и прилив неквалификоване радне снаге са села. Све ове три појаве стекле су се и у 1930 на радном тржишту у Београду и то у ширим размерама но ранијих година. СТЕЧАЈЕВИ — ЗАБРАНЕ — ЛИКВИДАЦИЈЕ. Стечајеви, принудна поравнања и забране симптоми су привредних поремећаја, привредних криза. Са јачањем привредне кризе увећава се и број крахова. Поред крахова који се врше судским путем, наступају и тихе ликвидације. Других је више него првих. Број ових су нарочито увећале економске тешкоће којих је од 1929 све више. За првих II месеци код Београдског Трговачког Суда забележено је 60 поравнања, 42 стечаја, 18.158 меничних протеста, 6085 забрана и обустава и 5604 грађанских спорова. Број стечаја у 1930 у Београду био је нешто мањи од онога у 1929. Али су зато фирме, које су пале под стечај, од много већег значаја и њихово крахирање изазвало је често поремећаје код више привредних јединица. Криза се огледа и по великом броју меничних протеста. Просечно сваког месеца у 1930 било је 1650 меничних протеста. У 1929 просечни број меничних протеста био је 1921. Свакога дана у 1930 код Београдског Трговачког Суда протествује се по 55 меница (просечно). И број забрана, обустава и спорова није мали. Очевидно кредитна способност београдског становништва и његове привреде у 1930 пала је још више. Овај се пад кредитне способности нарочито лепо види у пословању београдских новчаних завода код којих се круг првокласних обвезника све више смањује. Други је знак све теже добијање кредита. У 1929 било је 21857 меничних протеста, а у 1925 само 8.770. Број меничних протеста се повећао са 100 на 249.74 од сто. О ликвидацијама не постоји статистика. Оне се могу пратити по огласима у новинама. Јер сваки онај који се одлучио да кроз тај вентил нађе одушку своме тешком стању, није кадар да га издржи и преброди. То се најбоље види по формалним узроцима који -;е наводе у огласима: због недостатка капитала, због одласка из Београда, због селидбе, због одласка у војску, због предузимања