Opštinske novine

10

Излозћба развитћа ТугославиЈе, а специшлно већих градова

Средином прошлог месеца у Београду је била отворена изложба Централног пресбироа Претседништва Министарског савета, о напретку Југославије од 1919 до 1930 године. У павиљону „Цвијете Зузорић", у коме се тако често манифестује лепа уметност и домаћа радиност, смештена је била ова изложба, која и по изложбеном материјалу и по начину на који је опремљена, претставља .јединствену манифестацију о?е врсте. Ова изложба, за коју је иницијативу дао шеф Централног пресбироа г. Милан Марјановић, намењена је била иностранству. У Женеви, том повременом центру међународне дипломације, за време последњег заседања Скупштине Лиге Народа, ова изложба, захваљујући својој непосредној форми, учинила је много у погледу упознавања наше земље од стране делегата многих држава. Доцније, Централни пресбиро употпунио је материјал и одлучио да изложбу прикаже и нашим већим градовима. Тако је и Београђанима била пружена могућност да се упознају са пластично приказаним животом Југославије, у првој деценији по ослобођењу. Изложба има четири оделења. Прво обухвата рад државних установа, из свију области државног и народног живота, друго одељење приказује рад друштва за промет странаца „Путник", треће одељење приказује рад новинарске агенције „Авала А. Д." и четврто наше градове. Ово одељење обухватцло је само неколико већих градова, али опремљено је тако да апсолутно пружа потпуну слику живота њиховог. Приказани су: Београд, Загреб, Љубљана, Скопље, Сплит, Сушак и Нови Сад, односно градови у којима се живот највише развијао за минулих десет година. Ово је први случај да је, у овој форми, приказан развој наших градова и самим тим заслужује да му се посвети пажња, јер све оне најглавније чињенице у животу једног града, дате су једноставно, али исцрпно и верно. Београд. — Развој престонице, у односу према осталим градовима, претставља најинтересантнију слику у овој галерији градова.

Фотографски снимци, од пре десет година и данашњи, приказују два града које је тешко спојити у једно: град чатрља и руина, и модерно изграђени град, чију физиономију његови становници скоро и не запажају, али која изненађује свакога, који данас, после првих поратних година, стане на његово тло. Ови снимци су несумњиво документа, али убедљивије су цифре статистичких података, ко.је у форми графикона и диаграма показују линију развоја из године у годину, и упоредни прегледи. Београд је, у осталом, најобилније претстављен, захваљујући богатству материјала, кога су тако успешно изнашли, и пластично, динамички средили и спремили г. г. Слободан Ж. Видаковић у име Општине београдске и Др. Иво Пасарић у име Државног Пресбироа Прет. Владе. Ево неколико од графички успешно пласираних компаративних података: Београд је 1921 године имао 115.919 становника ,а 1929 г. број становника достигао је 230.521. То значи да се је становништво, без мало, удвосручило, а оваква сразмера није само у погледу прираштаја становништва. Повећање броја становника изазвало .је и проширење градске територије и у наредном графикону види се да је Београд у 1921 години имао 403 улице са површином од 1,748.000 м 2 , док цифре у 1930 години означују : 605 улица са површином од 3,300.000 м 2 . Ова сразмера може се, углавном, узети и за све остале прегледе. Местимице она се замењује другом, много већом, у корист данашњег стања. Чувен је био Београд по егзотичности, са сво.је класичне калдрме, пре десет година. Слика ондашњих улица, у површини од од 1,748.000 м 2 , била је: модерна калдрма 73.000 м 2 , проста калдрма 818.000 м 2 , некалдрмисано 857.000 м 2 . Данас, међутим, имамо, у површини од 3,300.000 м 2 модерне калдрме 887.000 м 2 , просте калдрме 982.000 м 2 , некалдрмисано 1,431.000 м 2 . Архитектонско изграђивање Београда такође је замашно. Ону сиромашну станбену кризу, из првих поратних година, напоредо