Opštinske novine

Владгк К. Иетровић, одборник Општине града Београда Београлсће основне шћоле

Београд се постепено развнјао усваком погледу; његов бржи развој датира после Светског рата, када су на дневни ред дошли сви проблеми развића једног велпког града. ГЈриродна је ствар да је упоредо с тим комуналним старањем ишао и напредак основних школа у Београду. Када би смо почели да се интересујемо школама у Београду од пре 50 и 100 год. наишли би смо на веома мало података који би нам јасно говорили о детаљима у школском развићу. Али овде морамо поменути да је 1845 године у Београду било 7 учитељских снага. Тај број се из године у годину пењао тако да је у 1855 г. било 14 учитеља, у год. 1865—21 учитељ, у години 1875 — 33 учитеља, а у години 1885 било је учитеља 50. Поред тога Београд је имао и приватних школа. У 1853 г. било је 6 приватних школа са 94 ученика, док је године 1872 било 12 приватних школа, од којих је 9 било у кварту теразиском, 2 у варошком, а по 1 у квартовима врачарском и савамалском. У тим школама било је 7 учитеља и 22 учитељице са 35 мушке и 237 женске деце. Природно је да се са прираштајем становника осећао и прираштај деце и наставника, па се осећала и потреба за школским зградама. Врло мало података, из тога времена, има у записницима Општинског оДбора да је говорено о школама, као и о ученицима. На седннци од 21 марта 1882 г., покојни Свет. Николајевић, одржао је говор у коме је нарочито истакао, да Београду, сада, у првом реду требају: вода, школа и осветлење. Али се, уједно, том приликом (1882 г.) констатовало: „да су основне школе у врло бедном стању, јер не одговарају ни педагошким, ни хигијенским условима и општина је настала да подигне основне школе и то прво онде где је сскудица". У тој години (1882) у Београду су биле ове основне школе: Код Саборне цркве са 4 наставника и 227 ђака На Теразијама са 5 наставника и 376 ђака На Дорћолу са 4 наставника и 220 ђака На Зап. Врачару са 4 наставника и 257 ђака

На Јалији са 1 наставником и 62 ђака На Сави са 4 наставника и 167 ђака У Палилули 4 наставника и 240 ђака. Према свему, наставника је било 24, а мушке деце било је 1549, док је било 24 наставница са 1335 ученица. Ове су школе смештене за мушке у 7 зграда, од којих су општинске биле 3 а приватне 4; за женску децу било је 9 школа, од којих су општинске 4 а приватне 5. Према томе и мушке и женске школе биле су смештене у .16 зграда: 7 општинских и 9 приватних. После оне примедбе, на седници Општинског одбора, о неподесности школских зграда, Општина је морала наћи пута и начина да почне подизати зграде за основне школе, зграде које ће бити боље но дотадање. Како је то подизање ишло и кад је завршавано не може се на овом месту говорити, пошто је о томе већ једном говорено, али се ипак мора напоменути да је основна школа на Теразијама била смештена у једној бившој мезулани, па је до пре непуне године служила, онаква бедна каква је, за училиште наше деце. Од тада па до данас много се што шта изменило у Београду. Управо разлика је огромна, али ни данас није нзвршено све што Београд у том погледу треба, нити данас све школе одговарају модерним принципима. Далеко од тога! Да се још једном вратимо у прошлост, да би се на тај начин стекао прави појам о развићу школства у Београду. Као што смо рекли, у 1882 г. било је у Београду 16 школа (од којих су 9 биле у приватним зградама) са 50 учитеља и 20 школских служитеља. Издаци општине на школе изгледали су овако:

1)

Кирија за зграде

17.350.— дин.

2)

Оправке

4.500,— „

3)

Станарина учитеља

39.480,— „

4)

Плата служитеља

12.563,— „

5)

Огрев

13.942,— „

6)

Научна срества

681.40 „

7)

Намештај

6.381,— „

8)

Књиге и друге потребе

8.620,— „

9)

Остало

3.082,— „

106.599.40 дин.