Opštinske novine
Главна сћупштина Лиге противу туберћулозе
Неоспориво је и непобитно да је туберкулоза један од највећих непријатеља нашега народа. Статистички подаци, које имамо службено и ако непотпуни и недовољни и једва приближни у својој језивој слици, показују нам да годишње у нашој држави болује од туберкулозе више од 500.000 становника а умире преко 60.000! Значи за десет година боловало је од ње пет милиона а умрло скоро 600.000 њих. Када се овоме дода економска вредност шест стотина хиљада лица, које је прогутала туберкулоза и промашена вредност продуктивног рада пет милиона туберкулозних болесника, избачених из привредног строја, онда ће нам изићи пред очи у најболнијој светлости катастрофална истина: да је нашу државу туберкулоза за десет година коштала преко пола милиона гробова и преко шесдесег милијарди динара, а то је крвавији трибут него свих ратова укупно, а већа штета него што износе државни буџети од оснивања Карађорђеве Србије па све до Светскога рата! Само свакогодишња материјална штета, коју нам наноси туберкулоза, прелази шест милијарди динара, а то је половину свих продуктивних и непродуктивних расхода око годишњег одржавања целокупне Југословенске државе! А када се умирању одраслих дода број дечјих гробова од ове несретне болести, онда нам се туберкулоза појављује у свој својој страхоти, ужаснија него помор од куге и колере, грознија него иједна болест за коју човечанство зна, свирепија него садистичка машта феничанског бога Молоха, у чија су усијана челична чељуста феничанске мајке бацале своју децу!.. Дакле, туберкулоза је наш општи непријатељ, највећи, најсвирепији и најкрволочнији и зато је противу ње досадашња појединачна борба нама изгледала апсолутно недовољна. Ми верујемо да се само општом мобилизацијом свих снага и могућих сретстава и Државе и Општине, и Школе, и Војске, и приватних организација, и свих грађана може победити. А наду и веру за организацију
ове опште војне видимо у нашој Лиги противу туберкулозе. Зато смо ми са много интересовања очекивали годишњу скупштину Лиге противу туберкулозе да би критички промотрили резултате њених досадањих акција. На годишњој скупштини, која се одржала децембра 1930. године, видели смо да је у раду Лиге било унесено много акције, али на жалост појединачне, несебичне делатности неколицине примерно вредних чланова управе, али да је све то остало недовољно развијено и са релативно слабим резултатима. Ми мислимо да је Лига противу туберкулозе у туберкулозном Београду једно од највећих и најважнијих друштава, и зато са правом очекујемо од ње снажнијег замаха, већу акцију, акцију широких народних маса, којом ће Лига руководити плански и смишљено. И надамо се да ће се ова наша ишчекивања испунити у доброј мери у идућој години. Дужности Лиге противу туберкулозе су огромне, највеће у нашем времену и она мора бити способна да их извршује. У противном неби могли видети чиме би она оправдала разлог свога постојања. Сигурно не у ситним појединачним хуманитарним гестовима према где којем туберкулозном болеснику. Треба упамтити да Лига није једно уско милосрдно друштво, већ организација са државничким дужностима. Али колико се од Лиге тражи, исто толико ако не и више мора јој се помоћи! Та зар има штогод прече у овој држави од борбе противу туберкулозе, ове најстраховитије болести, која се тако убиствено укоренила у најшире слојеве нашега народа?! И држава, и општине, и приватна друштва, и појединци, сви имају не право него дужност: да помогну Лигу противу туберкулозе у њеним по нас најсветијим прегнућима! * После врло лепе уводне речи претседника Лиге, вредног г. Д-р Љубе Стојановића, прочитао је на годишњој скупштини извештај рада г. проф. Б. Зечевић, који већ