Opštinske novine

Стр. 94

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

изгубити приход. Каже се да је прирез правичнији, јер се плаћа према имућности, док трошарину плаћају подједнако и богати и сироти људи. То није тачно јер богати људи троше скупље артикле, па према томе плаћају кећу трошарину. Из свега излази да трошарину треба реформисати, а не укинути, како је то општинска управа предложила. Постоји опасност, да ће цене после укидања трошарине и увођења приреза остати исте и да ће грађанство бити на тај начин двоструко оптерећено. Изјављује на крају говора, да не може у целини одобрити поднети предлог буџета, већ само са резервама које је изнео. Г. Ставра Трпковић у почетку свога говора замера, што за проучавање предлога буџета није изабрана једна нарочита комисија, као што је то било прошле године. Налази да Стручни финансијски одбор има за зада^ так, да се бави текућим финансијским питан.има, а буџет не спада у та питања, већ га треба нарочито у детаље проучавати. Тврди да је постављен велики број нобих чиновника, међу којима има много хонорарних чиновннка, а који су у ствари државни пензионерп са добрим пензијама. Поптто је Стручни финансијски одбор у свом извештају предложио, да се изабере једна комисија, која ћс извршити ревизију Статута општинског особља, налази да би према томе буџет требало скинути с дневнога реда, да би се претходно питање Статута решило. Изјаве Претседника г. Нешића дате преко јавности, ноделиле су Београд у два табора: једни су за трошарину, други против. У дискусији која је вођена прошле године приликом доношења трошаринске уредбе и тарифе ни један одборник није пледирао за укидање трошарине, већ за смањење трошарчнских ставова. Сада се међутим предлаже погпуно укидање трошарине изузев трошарине ла алкохол и луксузне предмете. Наводи случај једне фирме у Београду, која увезе годишње 30.000 пари обуће на коју је плаћала око 150.000 динара трошарине, а по садашњем предлогу та ће фирма бити ослобођена. Исти је случај са једном фабриком есенције за парфиме. Терет ће у главноме да сноси средња класа. У предлогу буџета предвиђена је сума од 72,000.000 дин. на отплату дугова, а толиком сумом мораће бити оптерећен и идући буџет. Како општина на једној страни смањује приходе, укидањем великог броја трошаринских ставова, а на другој страни не закључује један дугорочни зајам, који би у неколико растеретио буџет, г. Трпковић предвиђа да ће радиност опасти у Београду и због тога изјављује да ће гласати против буџета. Г. Д-р Лазар Генчић у своме говору констатује да је буџет Одељења за социјално и здравствено старање у овом предлогу смањен, да из зајма који је већ закључен није

одређена ни најмања сума за здравствене и хигијенске потребе Београда и да се од стране општине ништа не предузима за борбу против туберкулозе н ако у Београду умире годишње око 800 туберкулозних болесника. Општина нема ни једне своје постеље за туберкулозне болеснике. Затим упоређује рад последње три општинске управе и истиче да су се све биле посветиле техничком уређењу и изградњи Београда, а све три су врло мало давале на здравствено к хигијенско уређивање Београда. Каже се да се странци диве лепоти Београда, а заборавља се да се економска криза уселила у Београд и да је он у здравственом погледу заостао. Обраћа се пажња на спољашност, а занемарују се унутрашњи органи, који су почели да побољевају. Предлажући реформу трошарине Суд показује, да води рачуна о томе, да Београд почне економски да напредује. Из предлога буџета види се да Суд намерава закључити један хипотекарни зајам за подизање антигуберкулозног санаторијума, стрводернице и општинског музеја. Налази да би санаторијум и стрводерницу требало одвојити, да се доцније не каже, како је Београд једновремено осетио потребу за те две ствари. Треба у току идуће године извршити све што је предвиђено буџетом у здравствено хигијенском погледу. Треба довршити зграду за туберкулозне, а тако исто и нову болницу, која ће имати 200 кревета. Ако то не будемо извршили, свако може запитати шта. је радио општински Суд и Одбор. Г. Д-р Страшимир Милетић каже да је похвална намера Суда, да са буџетом буде готов у законском року. Замера што је Суд изашао пред Одбор са два експозеа, али у исто време подвлачи да је садашњи Претседник општине заједно са својим особл^ем проучио у свима правцима питање, којим жели да изведе једну велику ствар. Одавно се говори о укидању трошарине, па су и сами одборници о тим намерама били обавештени преко јавности. ГТредлог буџета у првој својој редакцији имао је дефицита за 3,000.000 дин., али је после прегледа од стране стручног финансијског одбора претрпео извесне измене и појављује се у укупној суми од 395,000.000 дин. Стручни финансијски одбор додирнуо је питање измене статута општинског особља, да би се лични расходи рационалније трошили. Пледира да се изабере једна комисија која ће израдити сасвим нов статут и организовати општинску администрацију на новој основи, па да се тек потом приступи изради буџета. Главна карактеристика финансирања општине Београдске састоји се у томе, што су буџети попуњавани закључивањем разних зајмова. Суд излази пред одбор са једном великом реформом, а за људе који прате развој општинских фи-