Opštinske novine

Стр. 188

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ма 209.612.992 дин. У међународном вирменском промету број вирмена је порастао са 12.967 на 17.072, а укупан промет повећао се за скоро 20 мил. дин. и износи 97,535.885 д. Исплате у готову за иностоанство износе 27.168.831 дин. према 18.238.769 дин. крајем 1929. Главне позиције биланса изгледају овако: дужници по летећим рачунима (новчани заводи) 381.527.828 дин.: дужници по ломбардним зајмовима дин. 164.759.668: хартије од воедности и државни папири 344 милиона 288.463 дин.: готовина 309.147.831 дин.; чиста добит 35.344.923 дин.

Од интереса је да наведемо неколико главних података из кошх се види како се

развијала

делатност

Поштанске

Штедио

нице:

1922

17.270

226

8.294

1925

36.980

348

12.459

1926

40.570

368

13.627

1927

46.340

622

15.178

1928

53.820

666

16.516

1929

59.730

913

17.793

1930

65.540

979

19.193

АУТОМАТСКА ТЕЛЕФОНСКА ЦЕНТРАЛА БЕОГРАДА Радови на инсталисању нове Аутоматске телефонске централе приводе се крају. По гласу уговора, закљученог између Министарства грађевина и фирме, сви ће радови бити завршени до 1 августа и тада ће нова централа бити предана саобоаћају. Једна крупна потреба привредног Београда биће тиме задовољена. Али проблем телефонског саобраћаја у престоници неће, ипак, бити дефинитивно оешен. На име. капацитет нове централе је 10.000 бројева. Садања централа има око 6.500 претплатника. То значи да ће се пуштањем у саобраћај нове централе моћи да задовољи потреба још свега 3.500 претплатника. Међутим, број оних кош чека<у на телефон далеко је већи. Потребу телефонског саобраћаја данашњег Београда стручњаци цене на 12—14.000 бројева. Али ће се Београд развијати, а претпоставља се и појевтињавање увођења телефона и претплате. По свему судећи, нова аутоматска централа још првих дана показаће се недовољном. За тај случај предвиђа се или комбиновање нове зутоматске са садашњом мануелном централом или пооширење нове централе са 3—4000 бројева. Према томе, можемо се надати да ће у овој години за Беогоад бити решен проблем телефонског саобраћаја. Новом аутоматском централом Беогозд 1'е добио институцигу без које се не може замислити савремени већи град.

ДЕСЕТОГОДИШЊИЦА „ЕКОНОМИСТА" Крајем прошле године навршило се 10 година ефективног излажења нашег на.јстаријег економско-политичког часописа „Економиста". Први број Економиста изишао је 1 маја 1912 и од тога беспрекидно излазио два пута месечно до 1 јула 1914. После рата наставио је своје излажење 1 јануара 1924. У току свога излажења „Економист" је, расправљајући све истакнуте економско-политичке проблеме, служио унапређењу наше економске политике и привреде уопште. Он је прихватио сва питања истакнута и често сугеоирао њихова практична решења. Поред давање информаци.ја о привредном животу на страни и у земљи он је попуњавао и празнину једног национално-економског часописа доносећи често и теоријске расправе. Он је први увео критику и коментарисање закона. Исто тако први је почео да посвећује пажњу комунално-политичким проблемима. У Економисту се почело први пут стручно да расправља о станбеној политици, о регулационом плану Београда, о подизању модерних градова, о комуналној социјалној политици итд. За свих 10 година Економист је остао једина привредна месечна ревија Београда, која се бавила третирањем свих економских проблема. Нажалост, и ако једини часопис ове восте, он није наилазио на потребан одзив. Привредни кругови Београда нису му поклонили потребну пажњу. За све време свога излажења часопис је зависио првенствено од напора чланова редакције. Благодарећи тим напорима часопис је и поред слабог одзива привредних кругова успео да издржи 10 година. Улазећи у другу деценију надати се да ће бити надокнађени напори појединаца учињени за одржање часописа у првој деценији. Економска социјална питања данас апсорбују главни део брига и државе и појединаца. Свако ко хоће да издржи доба тешке привредне кризе мора да буде што свестраније упућен у све проблеме. Привредници напреднијих земаља упуштају се у третирање најтежих економско - политичких проблема, често показу.ју широка теоријска знања која им допуштају да се упуте у полемике и са видним економистима итд. Надати се да ће се и у нас осетити потреба за новим типом привредника, који би допринео бржој измени физиономије данашњег примитивног и заосталог стања. Тада ће бити створени услови за просперитет не јодног, већ више економских часописа. У сваком случају треба свима сретствима настојати да се Економист одржи, да Друштво за економску и социјалну политику (чији је. орган) постане привлачним средиштем за покретање и оасправу свих економско-политичких, социјалних и комуналних проблема.