Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 265

ша живот највећем делу београдског становништва. Економско-финансијски капацитет београдског становништва је данас такав да не може да издржи данашњу висину закупних цена, те се на тој страни намеће потреба неодложне интервенције и државе и општине. У Београду има данас 20.000 кућа у којима живи 54.569 домаћинстава са 230.000

наилазимо ни у једном граду. Он је највећи у Београду. У ствари релативно оптерећење је много веће ако изузмемо: 1) број станова које уживају сопственици; 2) трговачке и друге локале који носе врло високе закупнине. А оптерећење високим закупним ценама велико је из простог разлога што Београд није неко богато место чија би социјална структура гравитирала људима обезбеђених

Прашћа општина подигла је обу социјално јединет&ену ћолонију.

чланова. По статистичким подацима, које је средио и објавио г. Св. Стојановић у Пореској служби (мај—јуни) код београдске финансијске дирекције пријављено је 73.266 обвезника кућарине на суму нето кирије од 759.776.064 дин. (по одбитку 20% трошкова на име одржавања, управе и амортизацију зграда). Сума нето кирије која отпада искључиво на град Београд износи по овим подацима 533,881.584 дин. или око 700 милиона дин. када се горњој суми додају и оних 20%. Дакле, годишњи расход на кирије у Београду што га .има београдско становништво износи око седам стотина милиона динара (под претпоставком да су пореске пријаве тачне). Ако горњу цифру издатка на закупнину поделимо са бројем становника онда видимо да је сваки Београђанин годишње оптерећен са нешто више од три хиљаде динара, а свако домаћинство са око 13.000 динара. Оволики проценат просечног оптерећења киријом појединца и домаћинства не

великих доходака. Напротив живи онај који је најнемоћнији да сноси и већу, а камо ли данашњу високу и претерано велику закупну цену. А да је закупнина у Београду изнад нормале на.јбол>е нзм сведочи чињеница што је просечни годишњи издатак на исхрану за најважније животне намирнице (месо свих врста и у пресном и прерађеном стању, маст, уља, риба, млеко и млечни производи, воће и поврће у пресном и конзервисаном стању, јаја, шећер и пиринач) по становнику у 1929 једва прелазио 3000 динара. Колика је закупнина у општим трошковима живота тешко је утврдити без података. О томе се може говорити само на основу посматрања економско-социјалних појава. И на основу гога се може утврдити несумњиви факат да закупнина у трошковима живота београдског становнипггва претставља најважнији и највећи издатак. Она је далеко изнад нормале. Износи врло често и 50% свих прихода, а ни у ком случају не силази испод