Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Сгр 335

медбама првостепеном органу да овај узме неке нове моменте у обзир и донесе понова одлуку. Али се овој процедури може прибегавати само онда, ако крај месеца марта није близу. Иначе, ни у једном случају не може један општински службеник заћи неоцењен у април. За оцену су скопчана извесна његова права (нпр. право на унанређење) и она му се не могу крњити ни на један начин, па ни временски. У тесној вези са овим последњим питањем стоји и питање ко ће бити надлежан за оцењивање оних опшгинских службеника који су у току године мењали отсеке са службом. На.јисправније би, ваљда, било гледиште да годишњу оцену даје увек шеф отсека у коме су се службеници нашли на крају године (на дан 31 децембра). Овај ће шеф, свакако, код давања оцене прикупити и мишљење шефа отсека у коме је службеник био у току исте године раније. Ред ће бити да то мишљење и приложи самој оцени код њеног депоновања у службенички лист, нарочито пак у случају да је служба у ранијем отсеку износила дуже него у садашњем. Оцена се добива за целу годину дана и логично је да претегне вредност и ваљаност из оног главнијег и дужег периода. 6. Дисциплннско суђење. Код израде пројекта новог Статута постојала је била чврста намера да се дотадашња установа „иследног одбора", не преобрати, него замени просто једном комисијом знатно шире надлежности. Та „комисија", названа дисциплинска комисија, имала је по пројекту Статуту у ствари да буде дисциплински суд. Ранија комисија је имала чисто иследничке функције; пресуде је доносио Општински суд. Нова „комисија" имала је да пресуђује поводом дисциплинских кривица општинских службеника, а не само да их ислеђује. Због тога су предвиђени и засебни тужиоци, који би подносили и заступали пред комисијом тужбе против појединих службеника. Надзорна власт је нашла да ови прописи не би били у сагласности са постојећим законодавством и тражила је да се извесни чланови прередигују. Како су исправљени само неки чланови а не сви који се односе на дисциплинско су[ ^ње, поремећен је логични ред, настале су ИоТ^сне нејасноће и, на први мах. контрадикције. Тако, на пример, по чла-

ну 39 Статута, дисц>. :линска комисија врши само ислеђење кривице и чини предлог за казну; по члану 41 Статута, та комисија једина решава „да ли ће се, и за колико времена, службеник зауставити у нанредовању на виши степен и групу". Заустављање напредовања на виши степен основне плате или на вишу групу није ништа друго него једна казна, споредна али тек казна. Значи да и по важећој редакцији Статута није дисциплинској комисији изузето сасвим право на изрицање казне. Она не може само да изрекне главну казну, али зато споредну не може да изрекне нико други до ње. У члану 45 стоји да ће се службеник који је већ био осуђен на неку казну због дисциилинског иступа, при поновном случају оптужити дисциплинској комисији. Она се овде сматра као суд, јер се само суду неко оптужује (друкчије би већ било кад би стајало „предаће се дисциплинској комисији"). По члану 46 Статута, зависи од дисциплинске комисије да ли ће се једном службенику над којим се врши дисциплинско ислеђење уважити оставка у даном случају или ће се продужити ислеђење. Кад би то била само иследна комисија, она не би могла доносити овакве одлуке. Она би, истина, давала мишљење Суду општинском, али дефинитивну одлуку би имао да доноси Суд. Код изрицања главних казни за дисциплинске преступе, дисциплинска комисија, по исправљеном тексту чл. 39 Статута, чини само „сходан предлог надлежном органу за изрицање казне". Тај орган ће бити: за казну укора и умањења плате за једну четвртину једнога месеца Претседник општине (члан 109 тачка 7 Закон о општинама); за све остале казне сем казне отпуштања оних службеника који су изабрани од Одбора, надлежан је општински суд. Казну отпуштања из службе деловође и благајника имао би да изриче Општински одбор, јер их је он и примио у службу. Према томе каква казна је у питању и која лица, комисија ће подносити свој предлог или Суду или Одбору или самом Претседнику. Сада је важно размотрити да ли су и у колико везани ови општински органи за предлог дисциплинске комисије. Претседник, несумњиво, не може изрећи већу казну него што је овлашћен по Закону о општинама. Ако нађе да би дело заслуживало већу казну него што он има право да изрекне, он ће предмет препустити Суду на