Opštinske novine
5*
ОПШТИНСкЕ НОВИНЕ
Стр. 355
ских прописа о хигијенским условима рада иије ништа друго, до да се при раду, радниково здравље сачува; јер здрав радник производи здраве продукте и способан је за привреду и њено здраво развијање. Београдски пекарски радници преко своје стручне организације чине и последње напоре да се одбране од неприлика којима су изложени при раду. Свака морална помоћ у овој акцији од стране јавних институција, на првом месту општине, добро ће послужити циљу. Једна од веома важних и корисних одредаба Закона о заштити радника, несумњиво је недељни одмор радника од непрекидних 36 часова. Тако параграф 12. Закона о заштити радника прописује: „Недељом је забрњен сваки рад помоћном оообљу у овима предузећима предвпђеним у § 1. овог закона. Изузетно од ове одредбе може Мпнистер Оодијалне Политиве одредити други дан одмора за поједина предузећа и радње, ако 3 / 4 помоћног оообља дотичног предузећа то затражи. Тих дана помоћном особљу мора се обезбедити непрекидни одмор од најмање 36 часова, ако је један празничан дан, односно 60 часова, ако су 2 празнична дана један за друтим".. И ако .је Закон о заштити радника донет још пре осам година, ипак пекарски радници нису имали недељног одмора све до пре неколико месеци, до дана ступања на снагу најновије наредбе Управе града, о отварању и затварању радњи. Тада је организацији радника пошло за руком да недел>ни одмор радника у Београду потпуно обезбеди. За ову струку недељни одмор има свој нарочити значај. За време недеље прво се очисти и проветри радионица, а затим радници се прилично одморе и поврате донекле изгубљену снагу и свежину своју. Па ипак су се прогив овог одмора бунили многи послодавци. Они не могу ни да наслуте, да је још у 13 веку у Белгији забрањиван пекарима сваки рад недељом. А Маколеј за недељни рад вели: „Недел^ни одмор никада није изгубљени дан. Док се индустрија одмара, док плуг за браздом лежи, док на берзи влада мир и тишина, док димњаке не покривају густи димови за го време врши се у интересу народнога богатства .један толико важан процес, колико ма и који други посао радних дана: човек, ова машина над машинама, према којој падају све направе Уатове и Аркрајтове, одмара се и опоравља, да, кад у понедељак опет на посао прилегне, он то учини са светлијим умом, бодријим духом и оживљеном енергијом." Мали је број пекарских послодаваца у Београду који недељном одмору придају овакав значај. Али су његове благодети на себи најбоље осетили многи пекарски радници а свакако и велики број самих послодаваца у нултурноме свету.
Његово одржање за сада је обезбеђено. Ту и тамо покушава се са његовим изигравањем. Органи, који пазе на извршење закона, ово су више пута констатовали. У сличном, може се слободно рећи и горем односу него што су радници, налазе се ученици (шегрти) у овој струци. То се најбоље види из следећих података, које сам крајем прошле године прикупио на лицу места, са санитетском комисијом Општине београдске, која врши перманентни преглед пекарница. У 245 пекарница које су прегледане нађено је упослених по годинама старости шегрта: од 12—16 година 77, од 16—18 год. 38, од 20 год. 1, и од 28 год. 1, што износи
Пећарски шегрт
укупан број 117. Радно време утврђено је код 18 шегрта 10—12 часова, код 99 шегрта 12—18 часова дневно. Ноћу је запослено на раду становити број од 103 шегрта, а дању свега осгатак од 14 шегрта. Ноћни рад деце испод 18 година Закон.ом је категорички забрањено. Тако § 17. Закона о заштити радника прописује: „Жене без разлике година п старости, л мушка деца испод 18 година, немогу бити упослена но>ћу у предузећнма наведеним у § 1. овога Закона". И поред ове законске забране, у пекарско.ј струци скоро сви шегрти раде ноћу. Међутим познато је колико рђавог утицаја има ноћни рад на развигак младих људи. Ово је у осталом и сам законодавац морао имати у виду, због чега је сигурно и ноћни рад за децу испод 18 година категорички забранио. У већини пекарски шегрти због ноћнога рада физички рано и потпуно пропадају. Овоме греба додати још и њихово дуго радно време. Све ово неминовно мора да убије код