Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

С гр. 367

њену госпођу, поздрављам срдачном добродошлицом. Престоничка општина сматра за свој дуг, да вам при ступању на њено земљиште изрази, поред најтоплијих осећаја, које је гајнла за вас и ваш народ, и нарочито признање и вечну захвалност, које вам сви ми дугујемо за неоцењиве услуге, које сте учинили нашем народу за време његове патње и у најкритичнијим данима његове историје. Живео Гепрат!" Затим су дошлн поздрави корпорација, пријатеља, појединаца. Женска удружења засула су г-ђу Гепрат и адмирала букетима

кола и да се одвезе у „Српски Краљ" где му је био спремљен стан. Узбуђен и пријатно дирнут овако усрдним и братским дочеком адмирал тог дана више није никуд излазио изузев што се уписао у Дворску књигу и учинио званичне посете код неколико министара. ПРЕД СПОМЕНИКОМ ЗАХВАЛНОСТИ ФРАНЦУСКОЈ. Сутра дан, 25 фебруара, у 10 часова, адмирал је посетио споменик захвалности Француској на Калемегдану. Пред овим симболичним и високо уметничким спомеником, дошло је понова до спонтаних и великих манифестација Француској и адмиралу Гепрату. Иако је падала киша, иако је било хладно, велики број Београђана очекивао је с музиком долазак адмирала Гепрата. Када се адмирал, у својој плавој униформи са многобројним ратним одличјима, приближио споменику музика је засвирала његов марш који је пуковник Покорни компоновао још у Бизерти. Народ је почео да кличе и тек када је проговорио г. д-р Чајкановић, професор универзитета, овације су се стишале. Г. д-р Чајкановић је у име ратника који су били у Бизерти, подвукао у једном лепом говору, све оне услуге које су Француска и адмирал Гепрат учинили нашем народу за време рата. И још једаред му захвалио у име свих нас за сва доброчинства. Убеђен у велико пријатељство које наш народ осећа према Француској и у искрену

Дочек на жељезничкој станици: Г. Д-р Мил. Стојадинобић поздрабља адмирала Гепрата

цвећа. Сви су желели да се ту, још на станици, бар унеколико одуже пријатељу који их је тако много задужио. Они који нису знали да га ослове на француском прилазили су ад миралу, љубили му руке и кроз сузе му захваљивали за многобројна доброчинства која им је адмирал учинио за време рата. Нико од њих није заборавио услуге тог племенитог човека. Ови срдачни, искрени, ненамештени поздрави трајали су на перону и у дворској чекаоници више од једног часа. А када је адмирал изишао пред станицу ту га је дочекала још већа маса света. Клицало се са свих страна. Једни су викали: „Остани код нас!" Други: „Теби дугујемо свој живот". Окружен великим бро.јем пријатеља адмирал је пошао својим колима, али је у том фенутку маса јурнула, дочепала адмирала и понела на рукама. Одушевљени ратници и захвални пријатељи носили су адмирала кроз густ шпалир Београђана неколико стотина метара. Тек тада су га пустили да седне у

Адмирал Гепрат на р^ћама одушебљених Београђана

љубав која се испољава према њему, адмирал је хтео да се на неки начин за све ове срдачне манифестације одужи. Затим се стари адмирал са својом госпо. ђом попео на степене пред Спомеником За-