Opštinske novine

Стр. 370

ОГТШТИНСКЕ НОВИНЕ

ложили своје животе да би Југославија живела. Њихови гробови цветају и успомене иа њих чувају наша деца са највећим пијететом. А и како бисмо заборавили наше пријатеље, који су у данима

Са банћета код „Српећог Краља" опште пустоши, делили са нама свој хлеО одвећ скупо плаћен, који су шта више штедљиво делили и својима. Сматрамо за своју најсветију дужност да гајимо код наших младих генерација, како би ови те осећаје предали и своме потомству, култ пријатељства према Француској и њеним племенитим синовима, чији сте Ви овде, драги Адмирале, највернији претставник. Та Велика Сестра Француска, која нам је пружила. своју руку у тешким часовима преживљавања наше Голготе, имаће увек у нама пријатеља верног и оданог. После тако трудног и срећно пређеног пута, наша два народа имају истрајати на истом, а љубав која је запечаћена крвљу, најбоља је залога за успеће наших судбина ка најлепшим данима мира и напретка. На овом свечаном скупу, верујем да сам веран тумач целог грађанства престонице Београда, предлажући Одбору Општине града Београда, који је овде присутан, да Босанска улица, од Милоша Великог до Балканске, носи од сада име спасиоца небројених живота, онога који је вратио војсци толике војнике, а мајкама њихову децу: „Адмирала Гепрата''. Живела Француска! Живео адмирал Гепрат!!! Крај г. Нешићевог говора дочекан је одушевљеним: —- Живео Гепрат ! Живела Француска > Живели пријатељи! Адмирал г. Гепрат тада се окренуо г. Не* шићу, руковао се и тронутим гласом захва-

лио на овој пријатељској манифестацији. Било му је нарочито драго, што је једна од београдских улица добила његово име. Затим је рекао: — Ја сам пресрећан што се овде и свуда срећу хиљаде оних којима се помогло. Уздиже ме вера, да се сви ти људи данас осмехују срећно. Г. Гепрат је потом загрлио г. Нешића. Пољубили се у образ неколико пута, док се сала проламала од поклика. Госпођа Гепрат такође се срдачно захвалила г. Нешићу. Претседник је затим дао реч г. Бранку Поповићу, професору Универзитета, који је у свом лепом говору одао захвалност француској морнарици и г. Гепрату, за све услуге учињене за време рата. Госпође и господо, господо одборници; дозволите да дам израза поштовања које гајимо према великом француском адмиралу. У свему што је Француска урадила за Србију, за време рата, најважнију улогу играла је фарнцуска марина. Једно одељење француске морнарице бранило је јуначки Београд до последњег момента, под командом Пикоа тада капетана фрегате. Године 1915. када се српска војска повлачила корак по корак, кроз страховита албанска брда, била је прва француска морнарица која је пренела српске

Адмирал Гепрат на банћету Опш. Београдсће ћод „Империјала" војнике са Крфа у Француску и Бизерту. Французи су били први који су схватили тежак положај Србије и осетили моралну дужност да српској војсци помогну. Кад су српске чете требале да буду пренете са Крфа у Солун, то је урадила француска марина са највећом савеснош-