Opštinske novine
8
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 377
цифру од око 3.200 дин. У Беогр. Општ. Новинама од 20 фебруара, а у чланку „Станбено питање улази у нову фазу" прорачунали смо да просечно оптерећење једног београдског становника закупнином стана износи годишње нешто више од 3.000 динара. Значи, издаци за стан износе исто толико колико и они за исхрану. Међутим по утврђеном правиду издаци за стан требали би да чине не више од једне трећине издатака за храну, а то значи, по овоме рачуну, око 1000 динара по становнику.
У своме првом реферату ми смо на основу анализе кретања цена рекли: „.... све тенденције у ценама животних намирница у 1930 биле су неповољне по београдског потрошача. Ова неповољност је била у толико већа, јер је куповна моћ доброг дела београдских потрошача у 1930 према 1929 пала. Намеће се закључак, да је у 1930 исхрана била и слабија и нерационалнија". Изнети закључак тога пута потпуно потврђују подаци о кретању потрошње односно увоза животних намирница у прошлој години.
Трговина на отпдату у Беог Једна од последица општег успорења обрта огледа се у све већем ширењу трговине на отплату. Док су се пре рата у Београду могле да купе на отплату само шиваће машине, после рата овај систем трговања почео се све више да шири у браншама мануфактурне трговине. Затим се пренео на намештај, књиге, грамофоне и, најзад, од пре кратког времена, и на ципеле. Као што се види, круг предмета који долазе у обзир за трговину на отплату све се више шири. Поред осталога овоме доприноси и данашња криза, јер се у развијању ове врсте пословања види једна од могућности увећања промета. Техника трговачког пословања на отплату у нас је тек у изграђивању; не постоје још утврђени принципи по којима се овај посао врши; трговачке куће, које приступају овоме начину пословања, поступају различито како у погледу обавеза тако и услова и начина плаћања. Што се обавеза купаца тиче највише је раширен систем на бази менице. Купац приликом узимања робе потписује меничну обавезу. Даје или једну меницу на целу суму за коју је пазарио или онолико меница колико има рата да плати са одговарајућом поделом укупне суме. У првом случају меница остаје у портфељу трговине до исплате последње рате, а у другом случају приликом уплате сваке рате, купцу се враћа одговарајућа меница. У почетку увођења трговине на отплату практикован је у највећем броју случајева први начин т.ј. давана је менична обавеза на укупну суму новчане вредности купљене робе. Међутим, овај се систем ускоро показао као врло штетан по потрошаче. Како су неке од ових радњи, које су радиле на отплату, пале под стечај, то се десило да ;е велики број купаца и поред отплаћених неколико рата морао поново да исплати целу суму, јер су се менице нашле есконтоване у портфељима банака. Ово је утицало да се приличан број купаца одбије од овога система обавезивања бојећи се даће једну исту суму платити два пута, а при томе причинити себи велике непријатности. Због тога се све више почело да прелази на други систем т.ј.
1ду узима све шире размере на издавање онолико меничних обавеза у колико је рата утврђено плаћање. Овај је систем свакако повољнији и сигурнији по потрошача, али њега могу да упражњују само оне трговачке куће, које своје пословање развијају углавном властитим капиталом и које нису принуђене да врше реесконт узетих меница. У погледу услова и начина плаћања посгоје такође различита поступања. Шиваће машине, на пример, дају се на двогодишњу отплату; грамофони на девето-месечну; намештаЈ, према величини кредитиране суме, од 6 до 18 месеци, а у изузетним случајевима и више; књиге на 3 до 6 месеци; мануфактурна роба на 6 месеци; ципеле на три месеца. Плаћања следују у одређени датум, који је наведен у меничној обавези. Постоје два начина у погледу отплаћивања. Један је да се приликом куповине од укупне цене извесан проценат полаже одмах у готову. У прво време појаве овог начина трговања овај Је поступак био уобичајен. Обично се одмах плаћало од 10—20°/о укупне цене. Остала сума делила се равномерно на одређени број месечних рата. Затим је дошло да се при куповини не плаћа ништа у гогову. већ се целокупна сума одмах дели на рате. Овај начин све више преовлађује. Трговина на отплату претставља нову врсту кредита, који има своје особене принципе и технику. Врста обавезивања и начин подела плаћања нису тако важни (сем у изузетним случајевима када се на пр. стекну околности да потрошач плати два пута Једну исту суму) колико начин оцене избора купаца (прикупљања нужних обавештења о кредитној способности, моралним квалификацијама и т. д.) и цена по којој купац добија робу у оваквој трансакцији. Прво у погледу оцене и избора купаца као и прикупљања обавештења. У прво време (пре неколико година) на отплату се давало искључиво државним чиновницима " службеницима т.ј *. онима са утврђеним месечним принадлежностима код кој'их су се евентуална заостала потраживања могла да утерају на најбржи начин. Затим ј *е круг про-