Opštinske novine
Стр. 380 • " " цама; постојала је средством за привлачење муштерија по сваку цену, па макар и на преваран начин; она све мање служи истицању предности стварног стања ствари, колико изношењу и приказивању онога што не постоји.Тако се за сваку рекламирану робу каже да је најбољег квалитета, да је цена у четвртини нормалне, да су услови продаје најповољнији. У месецу фебруару у Београду у дневним листовима могле су се прочитати овакве рекламе: „Распродаја: ликвидирамо радњу, зато су цене испод коштања"; „20% враћамо новац свакоме купцу на каси, за сваку помодно-галантеријску робу"; „Продаваћемо седам дана рестлова у четврт цене: ко одвоји за 1000 дин. плаћа 250 дин.; ко одвоји за 500 дин. плаћа 125 дин.; ко одвоји за 200 дин. плаћа 50 дин."; „Услед огромне посете продужавамо велику продају рестлова у пола цене" и т. д. Низак ступањ свести београдског потрошачког света у маси условљава да овај не контролише рекламу чињеницама и дозвољава огромно психолошко дејство рекламе без обзира на стварност. И у колико је реклама привлачнија, у колико више, рекли бисмо, изгледа немогућа у толико је њено психолошко дејство јаче, њен успех према неразвијеној потрошачкој свести публике сигурнији. Ова се појава последњих месеци може да посматра и на улици. Чим нека радња истакне привлачну рекламу која обећава потрошачима робу, такорећи, џабе, наш потрошачки свет појури не би ли се што пре користио овом благодети. У време када је новац посгао скупљи и када се до њега, као сретства плаћања, све теже долази сасвим је природо да потроатач жели да се што јевтиније снабде. Али је и поред тога наш потрошач неразумљив када се у конкретном моменту заводи рекламом губећи из вида и квалитет и стварну цену. Његова неразвијеност допушта да буде опсењен психолошким дејством рекламе и то му не даје времена за размишљање, за контролу рекламе чињеницама. Ево карактеристичних примера: Једна трговачка радња објави да ће од тога и тога дана продавати штофове по 30 % јевтиније од дотадањих цена. Првог дана продаје по јевтинијим ценама, промет је био одличан. Видећи добар промет цене су сутрадан већ биле попете за 10%. После четвородневне продаје дошле су на првобитну висину. Али како интересовање публике није престајало и тражња није показивала знаке смањења то је радња приступила подизању и
-- - -= ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ првобитних цена још за неколико процената. Свет је, ипак, и даље куповао истим темпом живећи у уверењу да робу добија 30% јевтиније од ранијих цена. Са другим примером, који ћемо овде навести, такође се у последње време сретамо све чешће. По кућама, јавним локалима и концеларијама у Београду последњих месеци све чешће залазе разни агенти нудећи штофове за одело. Нуђени штофови су увек „енглески" а продају се за — „багателну" цену — 500—600 динара за пар одела. Међутим, по среди је најобичнија превара потрошача. Јер агенти овај исти штоф купују у сред Београда по 100—130 динара метар и на истоме за неколико часака ходања остварују одличну зараду, која се у данашњим приликама, ни на једном послу не може да постигне. И овде имамо случај да је потрошач жртва своје лаковерности, да не зна да дели рекламу и наметање од стварних чињеница. Несолидна конкуренција у трговачко пословање унела је нов елеменат несигурности. Отуда се у последње време на ову појаву чују све чешћи повици из београдских трговачких кругова. Али је ова појава поред својих негативних последица по солидну трговину имала и један позитив. Она је, на име, утицала добрим делом на обарање цена у последње време у већини трговачких бранши. На обарање цена били су принуђени и трговци који своје пословање развијају са прилично туђих сретотава на која морају да плаћају камате и они, који имају велике лагере. Обарањем цена у овим трговинама настају праве користи за потрошачки свет коме се пружа могућност/јевтинијег снабдевања. Тако је у фебруару месецу неколико београдских трговачких кућа мануфактурном робом, у жељи да се ослободе великих лагера, оборило цене и испод фабричних. Ова појава свакако ће утицати да обарању цена приступе и трговачке радње и других бранша. А то ће неминовно наступити наредних месеци ако се не укажу могућности повећања промета. Уосталом, успех трговине која ради помоћу нелојалне конкуренције указује солидној трговини на пут којим треба да пође у циљу одржања и развијања промета. Тај је пут — опште обарање цена. И тако је нелојална конкуренција која је последњих месеци све више заоштравала прилике у београдској трговини имала и једну једину добру страну, јер је проузроковала стварно снижење цена.
БеоградсКа ивдрсгрија и огппТина
Удружење београдских индустријалаца крајем фебруара одржало је свој редовни годишњи збор. Као и увек, и овога пута на збору се говорило и о општинској политици
у вези са развијањем и унапређењем индустрије. Пре свега индустријалци су замерили што су у Одбору општинском заступљени са цигло једним чланом. То је онемогући-