Opštinske novine

Стр. 562

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

брих ћелија, фагосита које свако људско биће носи у свом организму и које, на срећу, представљају најсавеснију санитарну контролу све док не малакшу и болест не избије! VII) Завести нове методе рада у рационалном чишћењу вароши. Улична прашина игра кобну улогу у ширењу туберкулозе. Нарочито у Београду! Чишћење улица дању и изношење сметлишта у подне — то је пародија чистоте! Улице се у целом паметном свету поливају и чисте ноћу. Сметлиште се износи херметички затвореним тенковима у зору. Брезова метла, коју прати пијани надзорник, декларисани циганин, мора да ишћезне из сећања нових Београђана, ако они желе да се озбиљно ослободе туберкулозне немани. Сметлишге се мора исто тако рационално да искоришћује путем фабрике за сагоревање истога. Најбољи је комбиновани систем Хофтен-Докс. Калорична вредност ђубрета могла би се да искористи за централно гре.јање вароши, а остатци за агрикултурно ђубрење. Досадашње варошко сметлиште код Пиштољ-мале мора се напустити. Ветрови са Дунава разносе милијарде клица широм леве падине Београда. Цело човечанство се бори ради асанације свога огњишта противу стагнантних вода а ми правимо и одржавамо онај расадник смрти у Пиштољ-мали, где читава пловна језера зелене воде са варошког ђубришта трују ваздух Београда. Ова су ђубришта и расадници мува и свих заразних инсеката. У Њу-Јорку су непознате муве. Тамо су давно уклоњени ови летећи преносиоци свих заразних болести, па и туберкулозе. (Муве су клицоноше тифуса, дизентерије, ентеритиса, очних болести, губе (лепре), црног пришта, дерматита. А два лекара са медицинског факултета у Греноблу утврдили су и учешће мува у ширењу туберкулозе!) Можемо ли се ми озбиљно борити против ових по наше здравље тако опасних инсеката када је сваки мрачнији кутак у Београду њихов расадник, када је најпитомије и по терену најлепше предграђе Београда, Вождовац претворено у штале крава и коња, торове оваца, неограђене свињце, стовариште коњског и осталог стајског и уличног ђубрета, које нико никада, доскора није ни покушао да изнесе?! Проф. Д-р Е. Нунковски доказује да се на 100 грама коњског ђубрета излегу 1120 ларви мува, а паразитолог Д-р Масон је утврдио да муве носе у себи читавих 25 дана вирулентне тифусне бациле! Трећи ентомолог Д-р А. Смит најновијим научним истраживањима утврдио је да једна мува носи преко 50 милиона клица! Колико ли тек онда разносе

клица у Београду оне грозне армије од стотине милијарди мува?! VIII) Планско подизање шума и паркова. Београд нема довољно шума ни споља, ни унутра. ЗатО он нема своја плућа. Његови се грађани гуше под притиском прашине и тропске оморине. Изложен ветровима и јаким атмосферским променама, Београд је у погледу честих назеба његових грађана постао класична варош. Немање шума, које би регулисале атмосферске прилике и уништавале градску прашину, чини га нездравим и огромно туберкулозним местом, и ако има све природне услове да буде једна од најздравијих вароши на свету. Београд треба да има бар 12—15 унутрашњих паркова; његове улице имају бити засађене дрворедима липа као улице Дрездена и Ливерпула. Сви брегови око Београда морају се пошумити. Културни народи дају милионе на пошумљавање варошке околине и паркова. Чувени Јелевстонски парк — то величанство природе и људске вртарске технике — ста.је милијарде. Чикаго, да би добио што више шуме и тиме поправио своје здравствене прилике, бацио је огромне суме на насипање читавог једног дела Мичиген језера и поред тога порушио 167 вишеспратница које су сметале пошумљавању. Угледајмо се на њих... Ради што бржег и реалнијег организовања пошумљавања, треба законом увести једанпут или двапут у години обавезан Шумски Празник. На тај празник сва школска деца, народ, грађанство, као негда при кулуку, сва спортска и витешка друштва, гутемплерска итд. праћена, ако треба, процесијама, имала би да под упутствима општинских органа засаде читаве крајеве шумским расадом или семењем! За неколико година на овај би се начин добиле огромне користи: I) унело би се мало више радне дисциплине у нашу расу, која осећа живу потребу за тим; II) подизањем шума подигао би се у колосалној мери привредни просперитет земље и III) подигле би се шуме које у опшгој асанацији играју врло важну и значајну улогу, а у сузбијању туберкулозе специјалну. IX) Бесплатна народна купатила. Култура чистоте тела представља један важан чинилац у општој хигијени. Али ми изгледа немамо те културе. Да ли је то зато што је у Београду купање прескупо, а једно општинско купатило не може да задовољи потребе целог Београда, или Београђани с обзиром на огромну количину попијенога алкохола и врло незнатну употребу купања не трпе воду ни споља, ни изнутра? Према статистици, Београђани у свима купатилима, општинским и приватним, имају годишње 380.000 купања, место 3 до 4,000.000, колико би то било природно.