Opštinske novine

Др. СтоЈан ПавловиК

Исжрана Београда у чрошлај 1930 годКрдтичкн логледн иа иашу стварну исхрану

Ову лелу студију о исхрани београдског становништва г. Д-р Ст. Павловпћ писао је пре последњег пописа становништва у Београду, те је зато у својим научним прорачунавањима служио се са бројем становника од 226.065 (резултат пописа од 1929 год.) Како прорачунавања и израда ове студије захтева више од петнаест дана рада, а како Уредништво жели да ову студију као врло актуелну и исто толико значајну по својим резултатима, објави што пре — то је доносимо у овом броју неизмењену, односно само допуњену једним закључком, у коме је прецизно унета разлика прорачуна и бројки основних разлика, која је наступила резултатом поппса од 7. априла т. год. Обраћамо пажњу читаоцима на овај важан моменат. IКод оцењивања нормалне човекове исхране меродавна су два критериума: количина и каквоћа хране која се узима. Први критеријум је од релативнога значаја и долази у обзир само ради онога другог, који је апсолутан. Према глобалним податцима општинске трошарине, ко.ји обухватају непрецизнране количине од 100 и више различитих врста животних намирница, била је укупна потрошња у прошлој години у Београду од 93,631.713 килограма: меса, рибе, јаја, масти, млека, сира, бутера, зејтина, воћа, поврћа, шећера, пиринча и хлеба. У предпрошлој 1929 години била је укупна потрошња знатно већа — без лоја, мармеладе и јужног воћа — 109,771.492 килограма. Разлика од 16,139.779 килограма претставља падање од 14.71%. Упоређење појединих група изгледа овако: у г. 1929. у г. 1930. Месо, маст и риба 11,448.214 9,415.268 Млеко и разни млечни производи . ... 19,724.517 17,405.912 Поврће и вариво . . . 34,245.901 23,462.480

Воће 14,286.072 6,552.826 Колонијал 9,129.164 7,716.663 СВЕГА 88,833.868 64,553.149 Код прве групе је умањење од 17.76%; код друге 11.78%; код треће 31.49%; код четврте 54.14%; код пете 15.14%. Заједно код свих пет именованих група 27.34%. Килограмско умањена је 24,285.719. Ако претпоставимо да број београдских становника у прошлој години није био ништа већи од броја у априлу пописне 1929. године —- онда је ово умањење потрошње врло велико: по 107. кгр. и 428 гр. на становника годишње, или по 294 грама дневно. То је привредни губитак од неких 140 милиона динара. II. Ако замислимо београдско становништво као један привредни механизам, онда је овај губитак далеко значајнији: јер је у њему страдала продукциона снага тога механизма. Оно шго је погонска снага код машине, то је исхрана код човека. Продукција и репродукција људске радне снаге није ништа мање зависна од хране, но што је машина зависна од угља, електрицитета, нафте, бензина и т. д. Пре свега то, а потом, и сам онај новчани губитак на пијаци, проузроковао је оштру реперкусију у укупноме промету осталих добара. Није само пијаца са животним намирницама била погођена тим губитком од око 140 милиона динара, већ је њиме исто тако тангиран укупни потрошачко-произвођачки волумен Београда: пиљар, месар, млекаџија, рибар, живинар, колонијалист и произвођач поделили су губитке са обућаром, кројачем и са свима онима чији су они потрошачи. ПОТРОШЊА МЛЕКА Један од више фрапантних примера опадања потрошње је случај са млеком. Просечна дневна потрошња слатког и киселог млека по једноме становнику била је у појединим годинама: