Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 693

трати суфицитом, као што стоји у Завршном рачуиу Општине Београдске за 1927. годину. На против, према предвиђеним нриходима редовним и ванредним види се мањак од Дин. 42,494.289,80, због кога нису извршени предвиђени радови (па чак ни они који су могли бити према буџетском стању извршени!), како би остао један вишак да покрије ово подбацивање прихода и да се појави у буџету као звани суфицит...

Као завршни рачун за 1927 годину Управе Трамваја и Осветљења још није готов, не може се ништа говорити о извршењу овог буџета. Сама ова чињеница, да у времену кад се изгласава буџет за 1929. годину још није готов ни завршни рачун 1927. г., говори јасно да буџетирање у овом предузећу није на здравој основи.

Овде ће се само изнети сумаран преглед буџета за 1928. годину, о чијем се остварењу још не зна ништа поуздано, већ се може само нешто наслућивати кроз деветомесечни рачун за исту годину. Предвиђени приходи и расходи (појединачно) износе Дин. 190 милиона. Према деветомесечном рачуну види се да су до 30. септембра приходи и редовни и ванредни били остварени свега у суми од 88,961.223,29 дин., што износи од предвиђене суме 47%. Из овога би се могао извести закључак да ће се и ова буџетска година, као и прошла, завршити са великим подбацивањем прихода. Али, како су приходи последња три месеца најјачи, јер тада пристижу главна плаћања, то се без Завршног рачуна не може о овом буџету ништа поуздано рећи.

Буџет Управе Трамваја и Осветљења за 1928. годину, износи предвиђен приход од 149,743.700.— и расход у истој суми. Према прошлогодишњем буџету он претставља вишак од Дин. 20 милионт предвиђених расхода и прихода. Разлс/ овоме је повећање електричне енергије због чега је могло бити извршено проширење трамвајске пруге и повећан бро.ј претплатника.

Састављање буџета код Општине Београдске има процедуру сличну оној приликом састављања државног буџета. Сви шефови одељења (водовода, канализације, грађевинског и т. д.) подносе Суду Општине Београдске своје предлоге буџета са предвиђеним расходима и приходима за народну буџетску годину. Суд Општине Београдске заједно са шефом Финансиске Управе на основу свих учињених предлога, саставља предлог општинског буџета. Овако састављен предлог подноси се на претрес и реша-

вање Одборској Финансиској Секцији (најдаље до 15. јануара по чл. 230 Закона о Окружним, Среским и Општинским буџетима) која га детаљно прегреса и шаље Општинском Одбору са својим примедбама на одобрење. Са одобрењем Општинског Одбора није свршена потпуно процедура доношења буџета. Општина као зависна од државе, мора сваки свој акт слати надзорној државној власти на одобрење. Према чл. 4. Правилника о састављању и доношењу буџета, буџет Општине Београдске мора се слати Министру Финансија на одобрење. Школски буџет, који чини једну целину са општинским буџетом, изузима се од ових процедура. Њега доноси Школски Одбор, одобрава Министар Просвете, а Суд и Општински Одбор само га примају к знању и уводе као саставни део буџета; овај заједно с њим иде на одобрење Министру Финансија. Буџет Управе Трамваја и Осветљења, саставља Одбор Управе Трамваја и Осветл>ења. Овако састављен пролази кроз исте процедуре, као и Општински буџет. — Сва три буџета сачињавају једну целину и само се као такви шаљу на одобрење државној власти. Одобрен буџет ступа одмах на снагу и на основу њега се врши финансирање до краја буџетске године (која се завршава 31. децембра). Код извршења Општинског буџета, видимо наредбодавца и рачунополагача. Наредбодавац је, према чл. 109 Закона о Општинама, Претседник Општинског Суда, а рачунополагач према чл. 112. благајник, који рукује општинском касом. Сваки утрошак буџетског кредита мора имати одобрење од Општинског Суда, мора проћи кроз Главно Књиговодство и Ликвидатуру и бити оверен од Рачуноиспитача (постављеног од области), који даје визу тек пошто испита буџетску могућност исплате кредита и формалну законску снагу да ли је акт потписан од Претседника и четири Кмета, има ли доволзно државних такса и т. д.). Тек после свих ових процедура акт се упућује благајни на исплату. III. ДЕО: КРИТИКА. При излагању појединих извора општинских прихода дата је и критика на сваки од њих; овде ћемо све то само резимисати и мало допунити. Финансије Општине Београдске нису претстављали у периоду кога ми расправљамо (1882—1928 год.) никако тип уређених финансија, које почивају на здравој основи, већ деценијама дају слику финансиске неуравнотежености и метежа. Истина је, да на ово финансиско стање последњих дана утиче нагли развитак Београда, што изискује