Opštinske novine

Др. Лаза Костић, проф. универз.

Београдс&и попис становништва 1929 год.

15 априла 1929 године извршила је Београдска општина први комунални попис становништва на својој територији. То је једновремено било и прво пребројавање популације у нашој земљи изведено од једне градске општине на модерној и научној основи. Попис је био нападнут преко наше јавности; најпре намера да се он изврши а затим и добивени разултати. Замерало се углавном: 1) да пописни термин није прикладан, јер се пописи врше зими, крајем децембра; 2) да је попис непотребан јер ће ускоро затим, децембра 1930, бити извршен општи попис људства у Држави; 3) резултати добивени тим пописом сувише су ниски, Београд има много више становника, око 100.000 становника остало је непописано! Али је попис Београда из 1929 године имао и својих бранилаца. Бранили су га нарочито званични претставници Београдске општине, који су на сваки напад одговарали са документованим и лепим одбранама. Ипак зато добио се у јавности утисак као да је тај попис нешто што се по сваку цену морало да брани; један јалов, рђав, а поред тога и неуспели посао. Критика је успела да у приличној мери дискредитује сам попис и његове резултате. И критика и одбрана морале су да оперишу са непровереним аргументима, са нагађањима, са општим фразама. Требало је да се сачека нов, државни попис становништва, па да се попис Београда из 1929 године у потпуној мери рехабилитује. Сад се може приступити одбрани тога пописа са много више података и доказа, са много више сигурности у аргументацији. И ако доцкан, дужност је оних који су тај попис проводили да га одбране ако могу, да обеснаже све нападе, да скину са њега неоправдане замерке. Његов значај и његову вредност треба поставити на право место. Први приговор, да попис није извршен у погодно време, отпао је сам по себи. Држава је две године доцније извршила попис скоро у исто време (свега петнаест дана раније) и нико није протестовао. Критичари

београдског пописа признали су прећутно да и то време може бити погодно само ако га изабере неко други. А не треба заборавити да је Држава, и међународном праксом и још више својом традицијом, била везана за један други датум, за датум којим се завршава година и децениј. Општина београдска, међутим, била је у том погледу потпуно слободна. Она је могла да изабере ма који датум за попис, гледајући само да не падне у време кад је становништво у покрету, кад има великог прилива или одлива тога становништва (кад су конгреси, одлазак у бање, школске ферије). И никакве штете што .је Београдска општина изабрала 15 април 1929 за пописни дан. Напротив, кад се узме у обзир да је Држава две године доцније изабрала један сасвим блиски датум, пописни дан из 1929 изгледа нарочито погодан. Упоређења су двоструко олакшана: прво, јер не треба временски ломити годину већ њу целу узети као основ рачунања, вршити упоређења између садашњег стања и стања од равно две године пре тога, и друго, што се структура становништва делимично мења према добу године. Ово нарочито важи за занимање становништва: лети, на пример, имате у Београду много више зидарских радника него зими. Кад буду сређени сви подаци из пописног материјала за 1931, биће врло интересантно вршити међусобна упоређења детаљних резултата једног и другог пописа. Али и сада већ могу да се врше упоређења између укупног броја становника нађеног 1929 и 1931, његове поделе по полу и размештаја по квартовима. 1931 нађено је око Г5.000 становника више него 1929; значи да је за ове две године београдско становништво порасло укупно за 6,6°/о или сваке године за више него три процента. Све је то скоро стваран прираштај; једино ваљда око хиљаду становника пописано је на територији која није била обухваћена 1929 (зимовник на Ади Циганлији, предео око Белих Вода итд.). И ако се одбије та територија, остаје чисти прираштај београдског становништва за три процента годишње. То значи