Opštinske novine

Стр. 752

ОНШТИНСКЕ НОВИНН

колико душевности, да заиста не знамо, шта бисмо навели из овог сјајнога говора. После говори Д-р Паулина Луизи, делегат Уругваја. Госпођин говор је у име жена иберских и шпањолско-америчких и изражава уверење да ће „мир међу народима, разоружање и економска консолидација донети у будућности највећу срећу народима". Конференцију је поздравио, на крају, говором, у име Југословенске лиге за друштво народа, г. Д-р М. Ибровац. Најзад је конференцију закључила г-ђица Рут Морган. Рад је ваљаљло продужити после подне. По закључку седнице гости су отишли у Коло српских сестара да разгледају изложбу ручних радова и народних костима. Обоје је изазвало велико допадање, нарочито костими. Рад од после подне садржи три предавања: г. Делези из Француске указао је на право стање светске кризе и ужасне последице што их је она донела свим друштвеним слојевима. У главном г. Дилези је подвукао индустријску кризу и незапосленост раденика. Г-ђа Д-р Елси Урлих Бејл, опширно је изложила данашњу економску ситуацију. Напослетку је г-ђица Катарина Черкез прочитала изврсан реферат књегиње Александре Кантакузен „о економској унији као чувару мира". Књегиња Кантакузен изостала је с ове знамените конференције, спречена разноврсним политичким приликама у отаџбини. У понедељак, 18. маја, у 9 и по часова конференција Алијансе за мир и разоружање наставила је рад у свечаној дворани старог универзитета. Пошто је отворила конференцију, г-ђа Рут Морган, дала је реч г. Момчилу Ниничићу, бив. министру иностраних послова. Г. Ниничић говорио је о разоружању. Пре свега изложио је историјат покрета о разоружању, који потиче још од пре светског рата. Онда наводи да се после рата на самој конференцији мира радило на томе, да се предузму мере, које ће учинити немогућним повратак ратних страхота. Тога ради створено је друштво народа. А по чл. 8 Пакта Друштва народа: „Чланови друштва признају да одржање мира захтева смањивање народних наоружања на најмању меру — потребну за одожање народне безбедности и за извршење међународних обавеза, које налаже заједничка акција". Међутим из даљег разлагања говорниковог дознајемо да су се буџети повећали од пре рата до донос за 5 милијарди долара. У току акције за разоружање јављају се две концепције: „По првој наоружање је по себи једно зло. Оно преоптерећује пореске обвезнике, потстиче међународно неповерење и пре

или после изазива рат. С тога треба прићи непосредном решавању проблема. По другој концепцији проблем разоружања је веома компликован. Народи се оружају да би се могли бранити од могућег напада, да би, дакле, имали сигурности. По тој концепцији разоружање се може постићи само посредним начином, обезбеђујући прво мирно решење свих сукоба и уређујући питање сигурности. Отуда лозинке: арбитраже, сигурност, разоружање. После разних других органа 1925 у Друштву народа би организована Припремна комисија Конференције за разоружање. Комисија је 9. децембра прошле године израдила и поднела Друштву народа један предлог Конверције, којом је дат оквир будућој Конвенцији за разоружање. Тиме је био утрвен пут сазивању конференције за разоружање за фебруар 1932 г. Пакт и Друштво народа одбацили су непосредни метод питања разоружања. Прихваћена је идеја напредовања у паралелним етапама." Даље г. Нинчић износи шта се досад постигло и закључује: „Све су владе свесне тога да Конференција за разоружање, којој се у целом свету придаје толики значај, не сме да се разиђе не свршивши ништа. Али не треба очекивати никакве сензационе резултате. Конфенеција има да сврши само прву етапу, која ће по мудрим речима јапанског делегата: „вероватно бити скромна". Што се више тежи ка решењу питања разоружања, све се више долази до .уверења да је оно неразлучно везано за питање сигурности. А кад се хоће да реши питање сигурности потпуно и одлучно долази се до закључка да се мора створити велика међународна заједница, континентална или универсална, која ће имати довољну власт и снагу да дефинитивно гарантује сигурност сваке посебне државе." После говора г. Нинчића адмирал Адамс, преставник Лиге народа поднео је програм припремне комисије за Конференцију разоружања у Лиги народа. Добија реч претставник Феминистичке италијанске федерације г. Ђорђо Квартаро. Истиче, пре свега, да је Београд још 1907. г. на другој Хашкој конференцији „предлагао заједно са Сједињеним државама, Шведском и Португалијом да се факултативна арбитража претвори у облигатну." У погледу пропаганде против рата, поред осталог износи мишљење „да је смањење наоружања немогуће без обезбеђења сигурности за сваки народ да неће бити нападнут. Али исто тако не може се замислити разору-