Opštinske novine

О IIIII Т И Н С К Е НОВИНЕ

национални феминистички програм. Госпођа Рајмон Хиршман, делегат Холандије говорила је о разоружању и незапослености. У пет часова после подне сви страни делегати и претставнице наших женских друштава били су на чају у Двору, по позиву Њ. В. Краљице Марије. Увече је, код „Српског Краља", приређен банкет. Уторак 19. маја наставља конференција рад у великој дворани Старог университета. Тога дана претседава г-ђа Корбет-Асиби. Рад почиње у 9 и по часова. Прво г-ђица Рут Морган, претседница Комисије за мир подноси кратак извештај Конференције. После добија реч адмирал г. Дрери-Ло, који није дан раније доспео да доврши свој говор о процентажи разоружања. Затим говори г-ђица Д-р Ксенија Атанасијевић на тему: утицај феминизма на ширење пацифизма. Овај говор саслушан је са особитим интересом и пажњом. Од говора г-ђице Д-р Атанасијевић, бележимо ово као главно: „Пошто се, несумњиво, покрет жена да дођу до својих права оснива на једном онтолошко-етничком темељу, разумљиво је што су се све фазе тога развитка показале не само као социалне, него и као пацифистичке, по превасходству. Феминизам је изграђен на моралноме принципу да је сваки човек неприкосновен. Отуда он подиже једну нову етичку доктрину, која, преко унапређења жене, ради на подизању читавог човечанства. Остварењем те доктрине, дошло би се до једног пречишћенијега односа међу људима, који би искључивао физичко и морално злоупотребљавање. Идеологија феминизма високо је идеалистичка, јер рачуна са оним што је најблагородније у човеку. Феминисткиње се труде да остваре начело о хармоничној сарадњи између два дела човечанства, на тај начин што теоријски укидају све насилно постављене неједнакости између људских бића. У њима живи оптимистичка вера да је изводљиво упитомити основни егоизам човеков, и поставити солидне услове за живот у међусобној симпатији, у индивидуалној и социалној симпатији, у индивидуалној и социјалној слободи, и у миру. И кад су свесне свих огромних тешкоћа што чекају онога ко покушава да сплетености међу људима раздели, оне делају према ономе трагично идеалистичкоме принципу францускога моралисте Гијоа : „Мислити као скептик, а радити као човек који верује". Како за феминисткиње има неограничену важност став о поштовању сваке туђе личности, њихова политичка коицепција бескомпромисно казује, да се и

према слободи свакога народа, безизузетно, мора осећати пиетет, јер је сваки странац ближњи. Са висине овога становништа чини се, у највећој мери, одвратна и нелолтчна целокупна поворка крвавих сукобља пања и убијања досадашње историЈе. Као мајке, феминисткиње уливају у крв своје деце, да људи не живе на овоме свету ради тога, да убијају једни друге. Као наставнице, оне шире међу младим генерацијама пацифистичко схватање. Оне их уче, да се пуноће њиховога живота неће окрњити тиме, ако се и другим људима пруже средства да пуноћу својих егзистенција остваре. Програм феминизма, једном од својих битних тачака, — пацифизмом, —• поклапа се са оним чему су тежили највећи религијски и филозофски претставници човечанства. А сама пацифистичка тежња претпоставља важење метафизичкога става, да сва жива бића имају исту суштину, вечну и неразрушљиву. Тако феминизам, доноси највећа добра, јер остварује оно чему су учили човечанство најблагороднији религијски оснивачи и филозофи." За овим говори г-ђа Јанкулеску, делегат Румуније, о томе како жене могу утицати на јавно мишљење за време рата. Госпођа Теодоропулос, делегат Грчке, говорила је о „Регионалним удружењима као основи интернационалне сарадње." Сад Г-ђа Корбет-Алиби износи два предлога за резолуције, према целокупном раду конференције, који је упућен у два правца: за мир и разоружање и за економску сарадњу међу народима. Г-ђа Ашби прочитала је једну, па другу разолуцију и обе су усвојене једногласно. Прва гласи: „Конференција Интернационалне Алијансе жене за мир изражава дубоко задовољство и уверење је да ће Интернационална конфенеција за разоружање, која ће бити одржана 1932. године, пружити велике и оправдане наде народима остављајући прву и значајну редукцију наоружања. Версајски уговор разоружавајући извесне народе учинио је почетак за опште разоружавање. Пакт Друштва народа, као и Келогов пакт изјаснили су се, и управо и предвиђају разоружање и одржање светског мира. Ако се ова редукција не оствари, може доћи до нових катастрофа. На против ако владе, које буду заступљене на Конференцији 1932. године, усвоје ово становиште и остваре један истинити почетак разоружања, гаранције за мир биће тиме много повећане. Владе ће тако поступити по жељи народа у коме су жене један од главних чинилаца".