Opštinske novine

Стр. 762

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ски историчар Јустин, они пођу да траже нове земље. Једни се населе у Италији, а други продру у илирско приморје, кољући варваре. Пошто су покорили Панонце, много су година водили разне ратове са суседима. И како су имали успеха, једни пођу на Грчку, а други на Македонију. Настане такав страх од Гала (Келта) да су и краљеви, којима они нису загрозили, великим новцем од њих куповали мир. Само се Птоломеј Кераун усуди да им изађе на сусрет. Али Келти потуку Птоломеја и заробе га, јер му је био рањен слон на коме је јахао, те није могао да се спасе. Заробљеноме краљу Птоломеју будући оснивачи сингидунске тврђаве, отсекли су главу, натакли на зашиљену мотку и носили је триумфално. То је било у пролећ^ 280 пре Христа. 1 ) Следеће 279 године, навале Келти поново на Македонију. Грчки песник Калимахос каже, да их је било као снежних пахуљица. Тако продру Келти до храмова у Делфима и Додони. Али, прича грчка легенда, сами богови Аполон, Артемиза и Атена устану да заштите света места. Земља се затресе, стене почну да се руше, спусти се олуја, а лед и град почну падати на Келте, који су јуришали у правцу светилишта. Тако се Делфи спасу Келта. И сам њихов вођ Бренус, каже Јустин, убо се камом и завршио живот, јер није могао да поднесе бол од задобијених рана. А остале вође, пошто су казниле виновнике рата, пошле су ужурбано са својим руљама натраг. Али ни при бекству срећа их није пратила. Били су у великоме страху. Ни једну ноћ нису провели под кровом и ни један дан без јада и опасности. Пратила их је непрестано плаха киша и цича зима. Глад и умор су их мучили. А поврх свега, највеће зло: неспавање и жалост због несрећнога рата сатирали су остатке војске. Једни су тако отишли у Азију, а други у Тракију. Одатле су се истим путем, којим су и дошли, дакле моравском долином, почели враћати у отаџбину. Од ових Келта једно племе названо Скордисцима населило се на ушћу Саве и Дунава. 2 ) Тако је основан келтски Сингидунум. Ово насељавање Скордиска на ушћу Саве у Дунав помињу и други историци. Атенеј каже, да је Скордиске довео на Дунав њихов поглавица Батанат. Тај Батанат био је сигурно, и први заповедник Сингидунума, јер су Скордисци свакако одмах по доласку подигли и своје утврђење изнад ушћа двеју великих река.

1 ) 1Ш. ЈивИт Шз1опагит Нћег XXV, 8 и XXX, 3.

Грчки географ Птоломеј мисли, да су Скордисци добили своје име по планини Скордос (данашња Шар планина). Али, модерни историчари не слажу се са тим тумачењем. Ни порекло назива Сингидунум, или, без латинског наставка, Сингидун, није сасвим јасно. Француски научник Жибенвил 1 ) мисли да име Сингидун садржи келтску реч дун. Келти су тако називали неку врсту тврђаве или замка. По другоме опет мишљењу име Сингидунум долази од имена народа Сигина, који су по Херодотовом причању, становали на северу од Дунава, носили миђаиско одело и имали коње космате по читавоме телу, са длаком дугом по пет палаца. Херодот поред тога тврди, да су Лигури трговце звали Сигинима. Матија Катанчић из тога изводи, да је келтско насеље на ушћу Саве у Дунав названо Сингидунумом зато. што је у њему морало бити велико тржиште. Даље претпоставља да су име Сингидунуму, можда, дала и код Кипараца чувена сигинска копља, јер су у Трачана, првобитних господара тога места, копља била врло дуга. Сем онога Жибенвиловог објашњења сва ова остала изгледају, међутим, доста натегнута и врло је вероватно, да ми никад нећемо ни знати тачно порекло првога имена. нашега града. Келтски градић лежао је, бесумње, на највишој тачци градскога платоа, изнад самога ушћа Саве у Дунав. У прилог тога мишљења говори не само културни слој београдскога тла, који је на томе месту најдубљи, већ и све оно што се зна о келтским тврђавама и насељима. Келти су имали обичај да своја утврђења подижу на врло истакнутим положајима, са одличним погледом за посматрање што даље околине. А тим условима у Београду најбоље одговара у Горњем Граду оно место, које се налази изнад Савиног ушћа. Келтски Сингидунум био је свакако утврђен по онда уобичајеном начину дубоким ровом и палисадама. Према томе не изгледа оправдано Јиречеково мишљење, које наводи Виловски и по коме је тврђавица келтског Сингидунума била састављена од киклопских зидова. Од тих зидова, уосталом, до сада нису нађени никакви трагови. Келти, чије је једно племе основало Сингидунум, били су људи средњега раста, беле коже и риђе косе, коју су, можда, и на вештачки начин бојили, да буде риђа. Косе и бркове пуштали су да расту, а браде су бријали. Припадали су индоевропској раси. У оно време, када су Келти допрли до Београда, ни један народ није обухватао тако простране земље, као они. Али огромно келтско царство, које се простирало од Рајне ') ЈићашуШе Соигб сЗе Ш1ега1иге сеЖдие, VI, 106.