Opštinske novine

Стр. 796

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

преовлађује тип ситних занатлија и трговаца, јер је модерна индустрија још у зачетку. Умирање Београђана по занимању било је обрађено у Хигијенском Отсеку за 1929 г. (од стране статистичара г. Николе Илића), а према положајима у занимању и разврстано на две главне групе: на привредно активну и привредно пасивну. У ову последњу групу спадају лица која су издржавана од стране других. Привредно активни заступљени су у 1929 год. са 1.224 умрлих лица или 35,6% општег морталитета. Од њих било је 1019 мушких или 83,3% и 205 женских или 16,7%. Привредно пасивна или од других издржавана лица заступљена су са 1160 умрлих (89 ђака и 1071 дете) што чини 33,86 општег морталитета. У овој групи мушких је било 627, а женских 533. При обрађивању статистике морталитета узима.ју се у обзир занимање и доба старости. Према томе, поред одређивања узрочне смрти појединих професија одређује се и њихова професионална просечна дужина живота. Код узрочности као најбољи индикатори узимају се два главна узрока: туберкулоза, која служи као индикатор морталитета млађих добних група, и малигни тумори (рак, саркома) који су карактеристични за морталитет добних група преко 40 година поосечне дужине живота. Полазећи од горњих индикатора можемо посматрати умирање становништва по узроку главних професионалних група. Група земљорадника, која има просечну дужину живота 46 година, губи од туберкулозе 20%. Учешће рака у овој професији је минимално, али учешће морталитета од органских мана срца и нефритиса доста је високо. Група металских радника има најмању просечну дужину живота од свих осталих група професија. Просечна дужина живота V ово.ј групи је 35 година. Туберкулоза у овој групи заиимања узима учешће у морталитету са 45,1%, дакле, сваки други металски радник 1929 год. умирао је у Београду од туберкулозе. Рак је заступљеи свега са једним случајем. Међутим, органске мане срца и болести органа за дисање код ове професије, као што је требало и очекивати, стоје на другом месту. Група радника у индустрији одевања показује сличне односе. Дужина живота ове групе 40,4, а учешће туберкулозе 50%. Група радника у индустрији исхране налази се у бољој ситуацији. Дужина живота је 42,5 г., а учешће туберкулозе свега 27,5%. Изузетак сачињава група пекарских радника, који се налазе у нарочито неповољним социјално-хигијенским условима, специјално у Београду, где није извршена реорганизација пекарског заната и производње хлеба на бази модерних захтева индустријске технике и модерних захтева хигијене, као што је случај у другим напредним земљама. Услед спе-

цијалних професионалних услова који су били утврђени у току систематског испитивања пекарница у Београду од стране анкетне комисије у току 1930 год., здравствено стање ових занатлија је веома рђаво. Главне патолошке појаве код ових радника односе се на проширеност обољења органа за дисање услед прашњивих просторија, недовољног проветравања, недовољне кубатуре и повећане температуре радних просторија. Стални надражај органа за дисање развија тако звани пекарски кашаљ, а ствара исто тако и предиспозицију за почетне форме туберкулозе и за друга обољења органа за дисање. Недостатак кисеоника и светлости, недовољна храна, периодична тровања са угљеним моноксидом и другим шкодљивим продуктима производње изазива, као професионалну болест, малокрвност. Примитивни начин производње хлеба у вези са физичким сталним преоптерећењем сачињава услове за професионалне деформације костура пекарских радника који остављају трага на радницима као жалосни печати примитивног начина рада. Просечна дужина живота пекарских радника креће се око 42 г. Морталитет пекарских радника је био у 1929 г. 16,1%, а њихових породица још већи, до 18%. Дужина живота грађевинара слична је претходној групи. Просечна дужина хотелско-кафанске групе је 41,5% са учешћем туберкулозе од 38,9%. Група саобраћајаца има већу просечну дужину живота, до 48,3 године. Туберкулоза заузима 41,8% целокупног морталитета. Овде је рак застушвен са 7 случајева (5,7%). Група чиновника и слободних професија имају просечну дужину живота 53,5, а учешће туберкулозе у морталитету свега 28,2%. Од рака је умрло 4 лица (6,0%). Група трговаца има највећу просечну дужину живота, и то 56 година. Учешће туберкулозе је релативно ниско, свега 22,9%. Од рака је умрло 17 лица, а од мане срца 26 лица. Најмању просечност живота имали су у Београду 1929 год. слушкиње и то 21,6 година; па келнери 27 година; шофери 30 година и т. д. На.јвише умиру од туберкулозе — преко 75% целокупног морталитета — опанчари, ливци, колари, инсталатери, словослагачи, зидари, шофери и слушкиње. Највише пак умиру од рака трговци, затим чиновници, саобраћа.јци и пензионери. Просечна дужина живота Београђана за 1929 годину била је свега 32,29 година. Као што се види она је релативно мала, чему је узрок високи морталитет одојчади у првој години живота, а и високи проценат умирања од туберкулозе у млађим добним група-