Opštinske novine

Стр. 804

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

опет, треба практично индицирати јавни, комунални, друштвени и породични живот Београђана. Само један очигледнији пример о овој последњој могућности. Код нас у Београду огромна већина становника нема ни појма о калоричноме систему исхране, а има их доста који још не заборављају ону стару пауперску мотивацију за хронично гладовање: „стомак нема прозора да би се могло видети шта је у њему". Или ону сељачку ругалицу варошкој култури исхране: „што је круха у њему је, што је руха на њему је". Цео тај свет потребује обавештеност како ће и својим оскудним срествима одабирати хранљивије врсте животних намирница и како да их комбинује у сврху рационалније исхране. Имамо ми много домова у Београду у којима се доста троши црна кава, а мало или нимало млеко. Где се лети ручава са две

салате, а деци даје рибљи зејтин због малокрвности. Разноврсност наше исхране често пута је у обрнутој сразмери са оним средствима која већ издајемо на нашу домаћу кујну. Све су то једним добрим делом последице наше неупућености у савремена учења физиологије и у познавање различитих хранљивих процената појединих намирница. Отклањање ове убиствене неупућености није ни могуће без публикације очигледних података калоричних бројева и хемијских анализа, које ће маса читати и разумети. Само кроз популарну статистику може се данашњој широкој популацији у варошима јасно показати да не постоје последице без узрока и да се на узроке може утицати. Јер, треба знати, да је статистика говор чињеница: она уверава и утврђује, па је зато и најбоља метода за учење где, кад, шта и како треба предузимати.