Opštinske novine

Стр. 822

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

владе цара Тиберија, који се на престо попео 14 године. Цар Диоклецијан (81—96) поделио је Мезију на Доњу и Горњу. Сингидунум је припао Горњој Мезији. Источна граница Горње Мезије ишла је нешто источније од данашње бугарске границе, а јужна граница нешто јужније од граница предратне Србије. Са запада Мезија се граничила са Далмацијом, једном линијом која је полазила од Сингидунума на југ преко Космаја и села Губеревца, Бабе и Стојника. Са севера Мезију је ограничавао Дунав. Сингидунум је, дакле, био на четворомеђи провинција Далмације, Паноније, Дакије и Мезије, а припадао је овој последњој. Од 11-те године пре Христа, до 6 по Христу у Мезији није било ратова. У то време мезиским легионима командовао је Цецина Север, али се не зна где су били његови логори. По Момзеновом мишљењу један Северев логор био је смештен у Виминациуму, а други у Сингидунуму. Домашевски напротив мисли, да су ти легиони били смештени у Дарданији, вероватно у Нишу. Сармати и Дачани, варвари са леве обале Дунава, често су упадали и пустошили мезиске крајеве. Кадгод би се заледио Дунав, каже римски писац Флор, Дачани су под командом свога кнеза Катизона, прелазили преко реке и пленили околне крајеве. Зато цар Август пошаље против њих војсковођу Лентула и овај их потисне на леву страну Дунава. Исто тако Лентул је прогнао преко Дунава и Сармате, који су на својим брзим коњима упадали у отворену земљу и пљачкали је. Да би се тим пљачкашким упадима стало на пут подигнут је дуж Дунава низ утврђења (ргае$Ша) са задатком да шт ите границу Главна президија била су свакако подигнута у Виминациуму и Сингидунуму, а то је било 12 године по Христу. Тиме је ударен темељ напредном Сингидунуму. Президија су у први мах поселе ауксилиарне трупе, са по којом легионском вексилом (деташованим одељењем). По потреби президија су појачавана свакако и провинцијалном милицијом. Тек касније, као што ћемо видети, и Виминациум и Сингидунум добили су своје легије. Ауксилиарне трупе у президијама на северној граници Мезије, па дакле и оне у Сингидунуму, биле су до петнаесте године под командом грађанског префекта Мезије и Трибалије, (ргаеЈесШз тИаИит МоезГае е1 Тп даНае), а од те године команда и јурис дикција над дунавском војском прешла је у руке је^ног царског намесника (1е&аШз рго ргаеШе). Тацит помиње као управника Мезије 14 и 15 године некаквог Попеја Сабина, а Овидије, који је био прогнан у Мезију, у писму

своме пријатељу Грецину, писаном петнаесте године, каже: „Недавно је Флак командовао на овим обалама и под његовом управом, Грецине, днвље обале Истера (Дунава) биле су мирне. Он је знао стално да одржава у миру народе у Мезији и пред његовим мачем дрхтали су Гети и поред свега поверења у моћ својнх лукова". 1 ) При промени команде вероватно су и легије из Дарданије премештене на Дунав, ако тамо нису и раније биле, као што мисли Момзен. Легије на Дунаву први помиње Тацит и каже да их је било две, али не вели где су биле смештене. Прве легије за које се зна да су биле у Мезији биле су IV Скитска и V Македонска. Оне су имале заједничког команданта и заједнички табор, можда у Виминациуму. Шесетих година дошла је из Далмације у Мезију VII Клаудијева легија и сменила пету Македонску. Ова седма Клаудијева легија сместила се у Виминациуму и ту дуго после остала. Око седамдесете године цар Веспазијан основао је 'V Флавијеву легију и она је ускоро затим, а сигурно пре 85 година, премештена из Далмације на дунавску границу. Прво је била уквартирена заједно са VII Клаудијевом легијом у Виминациуму, а затим, најкасније 91 године, премештена је у Сингидунум. Те 91 године цар Домициан био је забранио да по две легије станују заједно. 1 ) После подизања утврђења у Сингидунуму долазак Флавијеве легије био је за њега други важан датум. Тиме је он стекао услов, да се развије и да постане важан град. И заиста, после неколико деценија, он је већ добио и градско право. Први историчар, који помиње у Сингидунуму једну легију, а у исто време и први исто ричар који је забележио име нашега града, био је Клаудије Птоломеј, који у своме делу каже, да у Сингидунуму и Виминациуму станује по једна легија. Он је имао у виду доба владавине цара Трајана (98—117), чији је савременик био. Осим четврте Флавијеве легије, која је становала у самоме Сингидунуму, по околним кастелима биле су размештене и друге трупе махом ауксилиарне. Дунавом је владала моћна речна флотила (с/аззгз тоезка) која је како изгледа, бар једно време имала за базу и Сингидунум. Једна римска легија била је примерно уређена заједница, са чврстом дисциплином и савршеном организацијом. Легије су биле не само претставнице во.јне силе, већ и носиоци културе и напретка. Оне су изграђивале друмове, мостове, и друге објекте, а њихови

') Овидије, IV књ. IX писмо. Ј ) Н. Вулић, Просветни гласник 1901.