Opštinske novine

Стр. 884

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

дијама и знатним предходним радовима припремног карактера. Осим тога сматрам за дужност овде истаћи, да је Општина све те припремне радове ставила на једну здраву и солидну основу, са најширим концепцијама

Поглед на „Виљемобу клупу" у Горњем Граду

и у границама своје надлежности учинила све да даље уређење правилно напредује. Од извршених радова морам још споменути неколико украсних апликација као на пр. пергола од природних храстових облица са поплочаном каменом стазом до МустафаПашиног Тулбета, решење једне оштре ешкарпе према главној тераси са алпинумом од ташмајданског камена од кога је цео Град грађен. Ове апликације небих рекао да су у дисхармонији са околином а још мање да претендује на неки позоришни декор. Осим тога у парку је спроведена водоводна мрежа, и притом се водило рачуна да иста задовољи доцнија проширења; а и канализација до Саве, тако да осим површинске воде може примити и одлив евентуалних водених декорација које су у једном парку неизбежне. Постављена је по ивици бедема ограда у дужини од 342 м. ради обезбеђења шетача, а и осветлење ће у најскоријем времену бити инсталирано пошто се једно јавно збориште неда ни замислити без светлости. И овде се морају избећи боген-лампе барем уколико се тиче градских зидина и употребити лампиончићи са својом дискретном светлошћу. Само одржавање парка као и поретка у њему знатно је отежано без осветлења и тај се недостатак засада веома осећа. Ја сам у чланку „Уређење Београдског Града" изнео своје мишљење о рестаурирању тврђаве, о диспозицији која се намеће при решавању терена о коме је реч. Говорио сам и о примени стила вртарске архитектуре у овом конкретном случају и кад је реч о извршеном паркирању, имао бих свега још

да додам, да неби било довољно старе зидине и ровове очистити од корова и спровести стазе кроз зелену траву, као што се то са извесних страна предлаже, па да се тврђава претвори у јаван парк — решење које се иначе без изузетака признаје као срећно. То би одприлике личило на следеће: наређај цигле, прилепи врата и прозоре и набацај цреп па ћеш добити јавну грађевину жељеног стила и изгледа. По мом схваћању срећна примена вртарског стила у овом или оном конкретном случају, значи синтетичка обрада зеленила према одговарајућем грађевинском објекту, конфигурацији терена или форми прсотора а у границама постојећих система паркирања. Сва спретност се састоји у томе, постићи хармонију и целину. Према томе, држећи се овог елементарног принципа, при изради Топчидера, Калемегдана и др. паркова ја не видим оправданост у тврђењу, да сав тај рад представља „експериментисање" како се то често жели представити. Може бити речи о каквом техничком недостатку у самој обради и др. манама, али специјално у Граду не видим ни у једном примењеном декоративном елементу дисхармонију према постојећим градским зидинама. Елементи украшавања и ако су контрастни према матичном објекту не значе још и неку депласираност. Могуће у први мах изгледа да на појединим деловима Калемегданског парка пре-

Шеталиште у Горњем Граду: Пут ка Мештробићебом Победнићу

владава неприродност, сувишност геометријских облика, па чак и претрпаност, али кад се има у виду шта ће се ту све у будућности изградити и да ће монументалност архитектонских објеката доминирати у огромној мери, мислим да ће садашња обрада претрпети многе измене — као депласирана баш због своје скромности.