Opštinske novine

Стр. 890

ОПШТИНСКЕ НОЈЗИНЕ

Померање границе изложило је Сингидунум сталној опасности од навале варвара, али му није умањило дотадашњи значај, већ га је напротив, како изгледа, и подигло. Може бити да је један део војника и колониста из Дакице смештен у Сингидунум и тиме знатно увећао насеобину. Ускоро затим из године 277 имамо сигурних доказа да је Сингидунум добио и колонијално право. Цар Проб, који је владао од 276 до 289 зЈлвео је нешто реда у царевини. Како су провинције Мезија и Панонија биле опустеле због непрестаних упада варвара и унутрашњих раздора, он је у њима населио варваре, одане царству. Затим је одобрио и помогао да се засади винова лоза у Фрушкој Гори (Моп8 А^таЈ и на Златноме брегу код Смедерева. Из тога доба, изгледа, потичу фрушкогорски и смедеревски виногради, а вероватно је, да су и врачарски брежуљци тада засађени лозом. Најзад, 284 године, дошао је на власт Далматинац Диоклецијан и за две деценије учинио крај нередима и борбама око престола. Он је извршио врло значајне административне реформе и завео тетрархију, поделивши царевину на четири дела. Илирски цезар постао је тада Галерије и њему је припала Илирија са дунавским провинцијама и Ахајском. Престоница му је била у Сирмиуму на домаку Сингидунума. Та подела извршена је највише ради лакше одбране царства од спољних непријатеља. Са истом тенденцијом извршене су и многе реформе у војсци, у коју од тога времена почињу да се примају и варвари. Под Диоклецијановом владавином отпочело је доба свирепог мучења Хришћана широм целога царства, па је Сингидунум у то време имао више својих мученика. После Диоклецијанове влад. настале су још једаред борбе око престола. Неколико претендената заузели су власт у разним деловима царства са тежњом да овладају целом државом. У нашим крајевима завладао је Ликиниус (307 до 324), рођак Константина Великог. Он је, по једној хришћанској легенди, о којој ће касније бити речи, лично командовао мучењем Хришћана у Сингидунуму. Константин Велики свргао је Ликинија и наредио да се убије. Под овим великим царем, који је владао од 306 до 337 престоница је пренесена у Цариград, нову ваоош подигнуту раскошно на зидинама старога Византа. То је био догађај од првокласне важности за целу царевину, али од нарочитог значаја за Сингидунум. Од тада у нашем граду престаје непосредни утицај Рима, укОлико га је дотле било, и Сингидунум се окреће другој источној метрополи. Још дуго времена водиће се затим око Сингидунума борба између га два центра,

док најзад Цариград дефинитивно не победи, бар у политичком, ако не и у верском погледу. Под Константином је Сингидунум већ постао оно, што ће касније, за време византиске владавине, бити кроз читаве векове: далека гранична тврђава, која сама успева да се одржи, али не и да заштити околне земље од насртаја заграничних варвара. Константин је, истина ,прогнао Готе преко Дунава и задржао навалу Сармата, али то су биле краткорочне победе. По једној традицији, која нам се сачувала из Порфирогенитовог времена, сматрало се да је Контстантин велики подигао у Веограду .једну кулу, која је носила његово име. Мада о томе нема ближих података, врло је вероватно, да је цар Нишлија, по пребацивању Гота преко Дунава, утврдио граничне тврђаве новим грађевинама, па међу њима обновио и београдски кастел. ПОЈАВА ХРИШЋАНСТВА У СИНГИДУНУМУ Док је оД Сингидунума, мале логорске канабе на граници Мезије и Паноније постајао постепено велики римски град, југоисточно од њега рађала се нова вера и спремала да завлада светом. Необично је занимљиво питање кад је и како Хришћанство допрло до Сингидунума. Сингидунум је био, као што смо видели, велика раскрсница путова и позорница значајних политичких догађаја. Кроз Сингидунум су пролазили трговци, који су са истока ишли на запад, пролазиле су римске легије, пролазиле су војсковође и разни финансиски и судски чиновници царства, који су обилазили провинције и преносили заповести. Сви су услови били ту, да вести о Христу допру до Сингидунума пре него до других удаљенијих западних градова, који су још у првоме веку постали велики центри хришћанства. Нажалост о првим проповедницима јеванђеља у Београду нема никаквих сигурних података, па чак ни оних легендарних прича, којима обилују други стари градови. Као и о осталим појавама римскога Сингидунума и овде су нам најранији и најсигурнији сведоци откопани гробови. Они, који су досада нађени и проучени од стручњака, датирају најраније из другога века, али вероватно је, да је Хришћана и раније било у Београду. Са много вероватноће може се претпоставити, да су се још у доба апостола у Сингидунуму појављивали војници, трговци и други путници, задахнути новом вером негде у Византу, Солуну или Салони. Зна се сигурно, да је сам апостол Павле био у Македонији првипут 49—50 године а други пут 56 године. Да ли је он залазио дубље у унутрашњост Балкана?