Opštinske novine
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 895
карактеришу исти момеити као и ранијих година у ово доба. Тн су моменти: велика понуда радне снаге, мала тражња рада и следствено мали проценат упослења. Укупан број незапослених у првом тромесечју ове године. регистрован на Берзи рада, био .је 9480.. У истом периоду прошле године било је 9053, а претпрошле 13.219. Већи прилив незапослених у Београд у првом тромесечју ове године може се протумачити, између осталога, и благом зимом, ко.ја .је утицала да се многи радови (приватни и општински') извршу.ју несметано са малим прекидима. Како се развиЈало радно тржиште по месецима види се из овог прегледа:
Из прошлог месеца преостало У месецу пријављено Укупно беспослених Понуђен рад за % од броја беспослених понуђен рад Извршено посредовање за % од броја беспослених упослено Што се кретања радничких надница гиче оне су код многих грана радиности претрпеле редукцију. Паду надница на.јвише доприноси велика понуда јевтине сеоске радне снаге, ко.ја се, као последица појачаног процеса диференцијације, јавља на радном тржишту V све већим размерама. Ипак, са обарањем надница у индустрији иде нешто теже, јео су оне при свом данашњем стању и у размери са трошковима живота у Београду достигле већ давно своју минималну тачку. Скупоћа живота у априлу и мају Кретање цена у месецима априлу и ма.ју показује оне исте тенденције, ко.је смо утврдили у свом последњем реферату приликом анализе коетања цена у првом тромесечју. Иена хлебу и брашну остала је на исто.ј висини. Месо је у априлу и мају, изузев свињског. скупље него ли у истим месецима прошле године. То и поред тога што је жива мера сада јевтинија него ли прошле године. Како тумачити ову појаву? Пошто није резултат поскупљења стоке то онда значи да потиче из система снабдевања. Једино су знатно јевтиниш него ли прошле године: сланина, маст и сало. Млеко одржава своју просечну цену од 3.69 ма да би. због летње изобилне хране, требало да буде јевтиније. Највећа је промена још увек код поврћа. И старо и ново поврће ове је године знатно скупље него пи у истим месецима прошле године. Разлог за ово налази се с једне стране у исцрпљењу залиха старог поврћа, а с друге стране у задоцњењу приноса новог. Тако је просгчна цена. старог кромпира у мају 1930 била 1,75, а ове године 2,18 дин. кг. килогоам новог кромпира коштао је у мају 1930 4.98 а у мају ове године 9,71 дин. Ново поврће у априлу и
мају ове године, према истим месецима.у прошлој години, скупље је за 20—50% према појединим врстама. Савез трговачких удружења Привредне групе —■ трговци, индустријалци и занатлије — имају сво.је коморе, које су полузваничне установе. Поред ових, за одбрану и пропаганду својих сталешких интереса, све су ове групе организоване у сво.јим локалним удружењима и савезима. Индустријалци су од ових сво.јих појединачних организаци.ја створили Централу Индустријских Корпорација. а занатлије свој Земаљски Савез. Једини су трговци, који као сталеж, немају сво.ју централну организацију у
јануар
фебруар
март
1400
1549
1535
1593
1351
2052
2993
2900
3587
215
101
372
7.2%
3.5%
10.3°/,
191
75
228
6.3%
2-6%
6.3°/,
коју би се сливали сви њихови захтеви и жеље, а ова се трудила да исте наметне и пропагира. Они осећају та ј недостатак и вољни су да га попуне. Међутим, пре тога треба створити јаче организационе јединице, ко.је би се потом лакше могле обухватити савезом. А и без обзира на то, данашње доба је такво да захтева велике организме на свима пол->има. Отуда је и међу београдским трговцима понова покренута акција да се у Београду осну.је Савез трговачких удружења. Свакако да ће ускоро и доћи до остварења овог новог савеза. који ће попунити сталешку организацију београдских привредника, а за трговце претстављати форум кош ће моћи енергичније и успешније да поставља и брани опште захтеве. Занатство Занатска Комопа V Београлу публиковала је свој извештај о раду V 1930. У овоме извештају налазе се и врло интересањши податци о стању зана.тства и потели занатских радњи по браншама у Београду. Из ове статистике излази да V Београду има 4488 занатлија, кош су чланови београдског Занатског Еснафа. Међутим, у статисици пописа становништва, кош је извршен 1929 од стоане Општине. показано !е 4.803 занатлија. Ако се узме да .јеодтога времена број занатских радња опао онда боој 4488 изгледа прилично тачан. Излази да 1 'елна занатска радња отпада на 54 становника. Прво место. по бро.ју радњи, заузима.ју обућари. Њих је 451. За њима долазе кројачи са 436, затим пекари са 428, па онда бербери и фризери са 362, месари са 242, столари са 223, граћевинари и предузимачи са 217, браваои са 158, колаои, когачи и поткивачи са 148, лимари са 117 и мо-