Opštinske novine

Стр. 926

ОПШ-ГИНСкЕ НОћИНЕ

и повећавале ризик. Данас је Главна благајна исплата ослобођена свега тога и има за дужност једино исплате, што се је по очитом уверењу врло повољно одазвало у свих оних, који имају ма каква примања од Општине. Обрт Главне благајне исплата кретао се је овако у последнње три године: I У готовом новцу: ПРИМАЊА у 1928 години Дин. 193,484.509,19 у 1929 години Дин. 217,367.617,22 у 1930 години Дин. 246,380.881,87 ИЗДАВАЊА у 1928 години Дин. 181,644.309,71 у 1929 години Дин. 226,753.953,24 у 1930 години Дин. 243,778.552,69 II У хартијама од вредности: ПРИМАЊА у 1928 години Дин. 231,010.325,15 у 1929 години Дин. 45,758.790,19 у 1930 години Дии. 122,972.770,12 ИЗДАВАЊА у 1928 години Дин. 112,238.596,у 1929 години Дин. 104.936.628,у 1930 години Дин. 181,852.399,30 ДЕПОЗИТНА БЛАГАЈНА Формирана прошле године, Депозитна је благајна специјалнога карактера међу осталим благајнама. Она чува новце, вредносне папире, гарантна писма, прибелешке, цесије или ма које друге вредности, које су било обустављене на Главној благајни исплатама ма којем законскоме основу за рачун Општине, Државе и приватних лица, која су на то стекла законска права, било да служе као кауције службеног општинскога особља или општинских предузимача и лифераната. О свима врстама депозита воде се сконтра са свима нужним податцима, као: име сопственика, врста, вредност номинална и ефективна, услови враћања (има ли забрана) и најзад с којим је циљем стављен у депозит. Уношење и изношење депозита врши се на основи судских решења. Режисери за исплату дневница по платним списковима појединих отсека општинских дужни су да у року првих десет дана свакога месеца положе Депозитној благајни обустављене своте на име порезе, осигурања и приреза, као и сав неисплаћен новац — све уз спроводни акт, у коме се наводи редни број списка дотичнога отсека, име и презиме лица коме исплата није извршена и на чије се име сума депонује, затим, сума која се депонује. Ако се у Депозитној благајни налази вредносних папира са купонима, којима је одређен рок наплате или се папири аморгизују у одређеним роковима вучења, депозитни је благајник дужан да о томе води рачуна, т. ј. да купоне отсече, на време их напла-

ти као и аморгизоване и са згодитцима извучене папире и наплаћену суму да унесе у Депозитну касу на име сопственика а по специјалном решењу Суда, коме претходи његов реферат са свима нужним подацима (врста папира, серија и број, број купона, име сопственика и износ наплаћене суме). О свему овоме извештава се сопственик папира. Износ кауције (основних и допунских лифераната и предузимача, као и службених кауција општинског особља) и разних депозита и обустава у завршноме рачуну за 1929 годину претстављен је сумом од динара 37,249.687,10. У свеколикој депозитној радњи до 1930 године оступало се од основних утврђених нринципа и правила. Благајничка депозитна служба била је спојена са редовном благајничком службом; депозити у готовом, кауције и обуставе у готову као и кауције у хартиЈама од вредности нису били издвајани изопштинске готовине и хартија од вредности општинских. Сада је депозитна службаусвима правцима регулисама у свему како налажу законски и књиговодствени прописи, т. ј. потпуно је издвојена благајничка и рачунска депозитна служба за све врсте кауција, депозита, обустава и свих ма из којега разлога неликвидованих рачунских предмета („Вредности у течају"). Сада у Општини постоји особена Депозитна благајна са депозитним благајником и нужним осталим особљем. Организовање депозитне службе на основи усвојених принципа у државном рачуноводству и приватној банкарској служби, управо и боље речено, установљење Депозитне благајне у Опшгини, показало је још у самоме почетку врло повољне резултате како по саму Општину, тако и по све интересоване. Благодети ове новине показаће се у пуној мери тек доцније, временом, кад се појачају привредни послови општински и када Депозитна благајна развије своју делатност у већим размерима. Раније, пре установљења Депозитне благајне, целокупна радња и служба око примања, замене и враћања депонованих вредности и готовине била је скопчана са великим тешкоћама и по одговорнога опшгинскога рачунополагача и по саме интересенте. Нарочито се је то неповољно одржавало на лиферанте, предузимаче и све пословне интересенте, који су услед дугога чекања на позраћај и замену својих хартија од вредности и кауције у готову трпели материјалне штете, а сама Општина у своме угледу. За саму пак Општину ранији систем депозитне радње био је пун неодређености, па у неколико и опасан. На једном истом месту и код једнога рачунополагача сустизале су се и општинска и туђа готовина, хартије од вредности, вредносна документа и др. и то у знатним износима. Тако на пример кауције по разним пословима и кауције службене особља опшгин-