Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1061

ди се да одговара источном, дунавском, делу данашњега Горњег града, отприлике од централног пролаза у Доњи град („Водена капија" по Пирху) до капије над „Ружицом". Он одговара и оном делу што је на Ортелијусовом снимку обележен као горња тврђава која је, како се и види на оба снимка, на једном засебном нешто вишем платоу, и одвојена дубоким природним ровом од западног, нешто нижег, надсавског дела. Њега Ортелијус назива доњом тврђавом, а ова би могла одговарати Решовој предњој тврђави и Евлијином Нарину. — Само, по опису Решовом, који у предњој тврђави спомиње неких 20 бастаја са сталном посадом од 200 људи, изгледа да он под тим именом не подразумева само западни део Горњега града, праву цитаделу, Евлијин Нарин, ко.ја је у облику мањег трапеза била ровом одвојена од свог залеђа у надсавском делу целе тврђаве, него да у предњу тврђаву рачуна и сав онај систем бедема под њом са кулама и бастајама, што је опкружавао „варошицу" и са горње стране по падинама градског брда па, можда, и са речне. Из предње тврђаве, у ужем смислу, пак, Реш спомиње да је водио један пролаз (ађ§ап§), који се заиста и види на оба снимка како се почиње спуштати између две „бастаје" (обле полукуле у облику зарубљених конуса), а излази из капије једног огромног маг ацина(?) над којим се диже висока обла кула, постављена испред саме предње тврђаве с којом је у непосредној вези, бранећи последњи приступ у њу. У главну, задњу тврђаву могло се, према снимцима, ући са савскодунавске стране тек кроз предњу, с помоћу једног покретног моста преко дубоког рова између њих. Иначе, источна, задња, по Ортелијусу горња, тврђава истицала се као главни одбранбени комплекс, у коме се опет истицала нарочито једна четвороугаона кула („ступ") над самим централним ровом и над најотсеченијим делом падине, у центру целог фортификационог фронта Горњега града. Она је највиша од свих кула, што се виде по рубу тврђаве и најнеприступачнија. Не види се нигде капија на њој. Она је, види се, претстављала најјачу, последњу одбрану главне (задње, горње) тврђаве при нападима са стране река, као што их је било г. 1521. Она је нај-

ке бр. 15, која одговара бр. 1 у збирци Географског инсгитута из „Минхенске Космографије", јер је, да се избегнс забуна, правилно обележио лево постављену Оаву са ,.§а\у р|." као и Дунав у дну слике св „Топа-л' Р!," По овоме опет могло би се баш узети да је слика бр. 15 оригинал. Свеједно, главно да. смо утврдили кописку везу међу њима. Највећа разлика нзмеђу Решовог снимка и бр. 15 у томе је, што се на првом види олика.на борба и на суху под „Воденом кулом" и на води, у „насадама", шајкама, док је друга мирнодонска, само са галнјама на Дунаву.

импозантнија, најпре и највише пада у очи и при првом погледу на снимак. На њој, јединој, види се више крова један торањчић, стражара, осматрачница или звонара, а готово под самом стрехом назире се као велики часовник. На Ортелијусовом снимку на њој је извешана и застава. Остале куле што се виде око ње у задњој и предњој тврђави, већином су обле. Споменути пролаз из предње тврђаве у ужем смислу ишао је до „Водене куле" на Дунаву, вероватно до оне највеће на средини надречног бедема, око које се, на снимку Решову, и водила борба, а из које, на снимку Ортелијусовом, излазе Мађари и беже лађама — а пролазио је свакако поред оне цркве што се види уврх „варошице" према средини горњег бедема њеног. Она је заиста „насред града" (доњег), те би по положају свом могла одговарати традиционалној „Ружици". Судећи по олтару окренутом на северозапад, то би могао бити фрањевачки самостан. Ону пак „рацку" епископију Срба, пресељених после 1427 г. из Горњег града у Доњи, у источни, дунавски крај његов, у близини данашње „Небојше", у „српску варошицу" по називу једног ранијег путописца из 1433 године, треба ту и тражити. И заиста, на Ортелијусовом снимку, ту се и види једна црква олтаром окренута истоку. Та „Ружица" не бн била „насред града", али би била православна. Да не буде то Константинова „митрополија" и „цркви великаја са вастока граду, (доњем?), идеже јако ка Кедарску, потоку (Дунаву?) сходе(ћи) подобит се Гетсиманији"? (Гласник 42, стр. 287). Иза оне куле што би одговарала данашњој ..Небојши" види се на Ортелијусовом снимку (Решов и копије му, ту су пресечене) друга једна слична њој, с друге стране вештачког залива (унутрашњег пристаништа) баш онде где се овај, штићен паралелним бедемима. увлачи лучно у саму „варошицу". Сама „Небојша" не импонује ни величином ни јачином међу осталим кулама на надречном фронту. Напротив, надмашује је у том погледу и она Решова „Водена кула" и „воденица" на Сави. Ова „Небо.јша" је, изгледа, са најближом сусетком својомвршила једну заједничку службу: у рату, бранила лађама приступ у унутрашње пристаниште; у миру, дакле редовно, водила неку врсту царинскополициског надзора над лађама приспелим. 26) Године 1521 Београд је први пут пао V руке Турцима. Том приликом, главна бообч вођена је на фронту савскодунавском. О току те борбе дао је врло опширан али детаљима стварним не тако обилан опис персиски хооничзр Абл\-'л Ема, савременик Сулејману и његовом освојењу Београда. Опис тај 061" авио је с паралелним преводом француским др. Феликс Тауер г, 1924 у колекцији Ргасе 2 у§(1ескусћ цз1:ауб Карловог Универзитета у