Opštinske novine

Инж. Ллексгшдар Крстић, шеф Отсека за паркове 0. Г. Београда

БеоградсКи паркови и њихово подизање у овој години

У упорођењу са ранијим годинама Отсек за паркове и пошумљавање може забележити у овој години нарочиту активност на изградњи престоничких паркова. Од коликог је значаја вртарска обрада зелене варошке повришне није потребно ни истицати. То је у довољној мери потврђено диспозицијом коју у том погледу чини са варошким простором генерални план. Модерно уређење једног насеља у здравственом, естетском, па најзад и социјалном погледу, неда се ни замислити без довољно варошког зеленила. Генерални план Београда предвиђа градски зелени појас у површини од 3.741 хект., што претставља у ствари скоро половину простора који заузима атар Општине Београдске. Вредност пак овог земљишта пење се на милијарде, те је овим јасно истакнут значај комуналног етарања ове врсте. Користи које грађанима пружа уређена зелена варошка површина су неоцењиве и о томе као и о урбанистичком значају њеном биће речи у посебном чланку. За сада желимо истаћи само ту околност, да зелени појас може послужити као главно помоћно средство при решавању многих комунално-техничких проблема, ко.јих, нарочито варош у норасту, као што је случај са нашом Престоницом, има много пред собом. Специјално пошумљавање ближе околине Београда може бити од неоцењиве услуге при спречавању бесконачне изградње Београда у ширину, те онемогућити стварање насеља по типу Јатаган-Мале. Зло специфично београдско, које треба лечити и искоренити, а главно је превентивним мерама онемогућити његово даље ширење. Оно у ствари представља рак-рану на иначе здравом телу, немајући ничег заједничког са предграђима великих градова на страни. У том погледу довољно је показати на ону неповољну околност за финансије Београдске Општине која проистиче из несразмерне релације између општинских прихода и количине комуналних инвестиција и радова уопште. те понаособ с обзиром на велику ки-

лометражу потребних инсталација и одржавање свега тога. Муниципалне дужности су овде несразмерно велике према изворима општинских прихода. У овом негативном односу ниједна варош неможе предњачити Београду. Чак шта више тврдо смо убеђени да би се систематским испитивањем ове чињени-

Дечје игралиште испод'_Малог Калемегдана.

пе дошло до закључка да је дефинитивно уређење нашега града ствар немогућа ако се у том погледу не предузму енергичније мере. Рекло би се да код нашег становништва, нарочито код широких слојева, постоји тенденција за становањем у својим сопственим кућицама, са засебним баштицама и двориштима, на простору и зраку, па макар без калдрме, канализације, водовода, осветљења и другог. Даље, да је оваква тежња у социјалном погледу веома здрава и да исту треба фаворизирати, а не онемогућивати. Насупрот томе тврдило се да оваква насеља представљају у ствари легло епидемија, и опасност за целу варош, не узимајући у обзир и све друге недаће које из овога проистичу како по само становништво овога краја тако и по целину. Одатле у главном и полазе два потпуно супротна гледишта, те полемика по питању