Opštinske novine

Стр. 1204

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

вање". Напада се распикућство кго основни грех немачке демократије. Одговара се цифрама које запањују: да болести коштају толико и толико — један вишак у расходима који није предвиђен, да рђава употреба доноси излишне расходе који се дају потрти рационалношћу итд. итд. Уз предвиђене суме увек се износи она непредвиђена пирамида бројева која представља социјални трошак цлога друштва ако се не гради разумно, ако се не штеди, трошећи за оно што је дббро, уложени новац за народно здравље. Све је ово наука, рачун и — полемика. Јер да се полемисати.

ност сваког учињеног покрета у кујни, сваког корака према дому и фабрици. Погрешке прошлости приказане су немилосрдно. Оне се бацају у очи. Треба пратити опште прегледе, (општи утрошак времена, енергије, здравља), — да би се увидео сав ужас ужурбане бесциљности. Из сваке основне погрешке, диктоване рутином, низала су се нова зла, до дегенерације читавих слојева народа. Варош је постајала проклество. Сад са вароши скидају клетву, скидају урок беде, болести и гушења. Немачка нема више новаца да своје неимарске идеје приведе у дело до краја. Старе

Дом град Проблем би стајао друкчије да се могло почети од почетка. Градови су затечени овакви какви су, у њиховоме оквиру треба ићи даље. Ернест Мај, франкфуртски архитекта о коме се толико пише, позват у Русију за шефа зидања градова може са својим сарадницима да експериментише до миле воље на пустим просторијама где има да подигне одједном вароши из тла. У оквиру већ постојећих градова не сме се пренебрегнути заточена реалност. Мора се подешавати. Ту су архитекте лекари који су примили у своје руке болесника. Они морају рачунати не само са могућим, него, пре свега и са стварним његовим болестима. Искрсавају безбројни проблеми. Једни су ипак за високе домове. Бране свој предлог разложно п виспрено. Свакако рционални домови, у зеленилу, са много ваздуха и просторија, без зидовима слепо затворених авлија, тих гробница. Ту се постиже невероватно централизовање кујни, игралишта, свих корисних општих устројстава. Други су за сниске куће и децентрализаЦију. Сви су за промену саобраћајних прилика, за везу саобраћаја и запослења, за директнаст општења. Испитује се смисао и ?<орис-

■ у Десау

погрешеке коштају, оне крње будућност. Али садашњост нема новца да спасава будућност. Немају средстава да изведу хитне реформе градова до краја, да доврше социјална здања и насеобине. Али су се једним обогатили и наоружали: јасним сазнањем да се и у зидању као и свуд мора мислити. Нагони имају своје основно оправдање и свој стални знача.ј. Они нас сачињавају. Али они не смеју остати без надзора ума. Остављени себи, у зидању градова, у стварању људских мравињака, они су нас оманули. Ми нисмо мрави ни пчеле, наш инстикт грађења греши. Подигнути су луди кртичњаци, неприкладни циљу, несходни осећају житеља ваздушја. Одговориће неки: Цивилизација, која води стварању великих градова, јесте једна изопаченост, далека од здравих инстинката. Њима се каже: У толико пре, — ако су нас у изградњи њеној морали напустити нагони, — треба да призовемо у помоћ ум и расуђивање. (У ствари човек великих граДова просто се освестио. Архитекте почињу да мисле). Други веле, у одбрану нагона: У оном лудом зидању не беше нагон. По среди бејаше проста и пука рутина. Они у многоме имају право. Али, требало