Opštinske novine
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 1209
ва архитектура — његови видици умни али и видици живи, зеленило рашћа и линије предела, нростоанство ноћи, благослов светлости и сјај звезда! А у свему: мисао, која се оличава јасним потезом, умном игром витких линија, површина глатких, запремина свесних . .. *
покрет који нас преплављује звуковима или сазнањима. Штедро и ведро и без грознице, готово пословно. Шта ће нам богата предметност и материјалност безбројних помоћних средстава, где је једно једино боље и многосежније, где оно није помоћно средство него — средство. У осталом, чвечје тело пример је тог концентрисаног устројства ко.је
г:—г'"■■■:?*! тг—1—~х——г——ттт"—I
Изглед једне модер
Не сме се заборавити да овај стил тако рећи долази из сиромаштва. Мора се мислити простије, зидати простије, употребљавати градиво једноставније. То је од ограничености средстава. А и морално: натронтано богаство вређа наш социјални осећај. Но осим тога, у целом данашњем животу има нешто спартанско, строго, спортско. И од њих потиче такође нововека једноставност. Само, по нашем мишљењу, ове појмове ваља продубити, па ће се видети да није у кризи богаство и његова увредљива уочљивост, него сам појам богаства. Зар је богаство у шарама? Какво је то бога^ство у блеску? Коме модерном импонује раскош од шљокица и преплета? То је за наивне варваре. То је за Хиљаду и једну ноћ. У њој има гипсаног Багдада, нездрава сна муцајућих и урличућих раса и историјскога бунцања. Зар се данас не јавља богаство као појам у новој и умнијој суврсти савршене употребе. Један окрет завртња, један зубац и један жлеб који доносе потоп боја и светлости, који бацају просторе у мрак и ликовање! .Један по-
: зграде у Берлину
има обележје свеснога богаства. Богаство претераних помоћних средстава и оруђа било би ту одстрањивање намера. Велика упрошћеност дејства (при компликованости састојака није сиротињска, него циљна и битна у нашем организму, где сваки употребљиви детаљ одговара вољи и хотењу или спретном аутоматизму. То видимо у социјалним зградама. На пример у оној готово чудотворној социалној школи у Бернау крај Берлина. Богаство једне старе источњачке врсте, јесте пресита представа излишног обиља, неискористљивост слободе која се не тражи и премногост путева на чијем далеком прелому и кроз далеко просторје, не блиста зора која би нас мамила. Богаство нове врсте јесте у организованој целисходности, у моћи право.ј свесној или одбрањеној. Организму није потребно богаство нагомиланих справа без задатка, мртва ерудиција ризнице, богаство сметње. И у Средњем Веку са другог једног гледишта, ради постизања вечног спаса и раја, богаство дуката и свиле било је сметња, и то је прокламовао љубавник сиротиње Сг-е-