Opštinske novine

Стр. 1240

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

је несумњиво бољи, естетичнији, али у погледу хранљивости и чистоте далеко испод оног што би могао и требао да буде. Са гледишта физиологије, хлеб наш, пре свега, не треба да буде од белог пречишћеног брашна, него од полуцрног, јер присуство самлевених целулозних опни утиче не само на перисталтична кретања него и на бујање организма, пошто се баш у њима налазе храњиви витамини цереалија. Естетска је вредност београдског хлеба испод сваке могуће трпељивости. Нашом службеном анкетом утврђено је да су 98% београдских пекарница санитетски неисправне и да оне претстављају најблажије речено легло прљавштине и заразе. Између осталог ова је анкета утврдила: а) да се још и дан данас код ових пекарница хлеб премазује неком прљавом четком ради добијања декстринске глазуре. б) да се покрива саргијама; в) да радници спавају већином у амурлуку, где им спремљено тесто сто.ји; 89% од свих радника станује у тим одељењима пекарница, а остатак на таванима, подрумима и пекарским рафовима! г) да је највећи број ових пекарница смештен у мрачна, влажна, загађена и хладна одељења без прозора, често под земљом. д) да ноћни рад пекарских радника са дневним радом износи 18 радних часова; ђ) да је пекарско радничко особље најгоре плаћено, од 200—600 дин. месечно, да оно претставља у истини мушко робље, изгладнело, загушено у пакленим радионицама, где често на једног радника не дође више од 1,60 м 2 ваздуха, да су пекарски радници најнепросвећенији међу свима радницима, рачунајући ту и неквалификоване рударе, и да су услови рада у овим застарелим турским пекарницама и технички, и хигијенски, и социјално најтежи међу условима рада свих наших осталих радника. е) да је од 1300 пекарских радника око 26% болесно од разних деформација тела и анемије, а то значи сваки четврти радник. ж) да је потпун и свакодневни санитетски надзор над 380 раштрканих пекарница немогућ и неизводив, у толико пре што готово све оне (98%) не одговарају техничкохигијенским условима модерних пекарница, те се никакве радикалне реформе у хигијенском смислу не могу ни предузимати код ових мрачних и скроз неупотребљивих томрука, у којима стални ноћни рад још јаче потенцира нехигијенско стање хлеба. Тако стојимо у погледу хигијенских прилика 98% пекарница, у којима се продукује хлебац за грађане Београда. У погледу скупоће хлеба ствар је не мање очајна. Нарочито је то било док није дошао овај нови правилник Мин. Трговине о регулисању цена хлебу. Годинама се запажа-

ло да цене пшенице и брашна могу да падају колико хоће, али су цене хлеба остајале увек константне, сем кад су хтели да је повећавају- Пшеница је код нас била и 1.50 дин. али је цена хлебу ишла и тада на 4.— дин. Цена је хлебу била увек већа него брашну, а за последњих пет шест година она је прелазила и 32% од цене брашна- На против и теорија и проба на пракси показале су давно — и то данас ни за кога није мистерија — да цене хлебу морају бити за 20% ниже од цене брашна. Према садашњој цени брашна бели хлеб треба да буде три динара, док је он напротив пре кратког времена био четири и по, и тек законом регулисан на 4.— динара. Полуцрни хлеб — онај и онакав какав препоручује и физиологија и економија, требао би да кошта 2.50 дин. а касније можда и 2,динара. Та би цена била бар сношљива! Сто килограма брашна за црни (односно мрки) хлеб стају 200.— дин. Режија пекарска за ових сто хлебова, ма како да је она скупа и нерационална, износи реално највише 80.динара. Према томе укупан утрошак за сто кила брашна износи око 280.— динара. Од те количине брашна и режијских трошкоаа пекар добива 138 хлебова по 2.50 или 345 динара, или зараду од 65.— дин. Кад се тој заради дода вредност ћумура, зарада од луксузног пецива и осталих споредних прихода као на пр. награде за печење тућих јела и дризлази укупан приход од 90—100 дин. од сто кила. Па како је просечни лневни капацитет ових пекарница ол 500—600 хлебова. значи да власник ових нехигијенских, поимитивних и застарелих пекарница има око 15.000.— динара месечно зараде, или два пута толико колико има државни саветник! И сам пекарски еснаф у својим силним молбама и декларацијама отворено изјављује, да је режија ових застарелих пекарница велика и да она природно утиче на цену хлеба.. Али тај изговор нема за беогоадске потрошаче никакву вредност. Режша њихова доиста поскупљује хлеб за 30—35 %, али кал би се ол 380 власника пекара. — кош су сви из реда добро ситуирани —- основала хлебарска акционарска или задружна друштва и удруженим капиталом отворила 8—10 машинских радионица — проблем хлеба и његове скупоће био би решен и за њих и за београдске потрошачке масе. Слажемо се са пекарским еснафом да је режша ових пекарница скупа и неиздржљива и да би свако редуцирање цене хлебу смањило у толико висину профита, и да би права и нормална цена хлебу „значила економску пропаст" свих ових застарелих пекарница. Али то није никакав разлог да београдско становништво једе нездрав, нехигшенски л прескуп хлебац, ради одржавања једног за-