Opštinske novine

Стр. 1242

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

туберкулозе опао просечно са 25—30% (проф. Д-р Емил Кире). У интересу угледа престонице, у интересу здравља наше деце и свију грађана, у интересу, најзад, поноса оних којима је поверено старање над животом Београђана — мора се даљим и завршним енергичним и хитним мерама раскрстити са овим системом торбарења у снабдевању Београда млеком. То је београдско млеко пре свега хигијенски апсолутно сумњиво с обзиром на здравље крава и хиљаде паупера-препродаваца, то је београдско млеко више вода него млеко и према томе нездраво, опасно и у на.јповољнијем случа.ју апсолутно некорисно са гледишта правилне исхране. Примера ради, наводимо, да је службена општинска контрола често пута наилазила на млеко^ са свега 1У 2 до 2% масних хранљивих материја.. Дотле је Лондон законом обезбедио најнижу дозвољену масноћу млека са 3.95%, и минималну специфичну тежину са 1170. Бактериолошка вредност београдског пијачног млека још је на нижем ступњу. Наш Централни хигијенски завод врши врло савесно испитивања и проучавања бактериолошке вредности београдског пијачног млека. Тако је за једну годину било испитано и бактериолошки и хемиски 552 пробе разних београдских пијачних млека- О резултатима ових испитивања над укупно 552 пробе млека, директор Хигијенског Завода г. Д-р Стеван 3. Иванић, дао нам је ове податке: „Од 500 проба нашли смо загађења бактеријама коли и другим врстама клица, што значи да је до млека доспела разна нечистоћа, у 275 случајева или 55%, дакле, далеко више од половине свих у овом случају испптаних млека. Млеко не сме ни обичне клице да садржи у великом броју. Да би смо утврдили, како београдска млека стоје у овом погледу, бројали смо, колико клица има у једном кубном сантиметру. Овим бројањем смо утврдили у једном кубном сантиметру: 1) да има мање од 10.000 клица само у 14 млека од 469 или у 2.9%. Али како је у 5 ових проба била бакт. коли, одбацили смо их, те таквих идеалних млека има само 9 или 1,63%. 2) До 20.000 клица (заједно с млеком под 1.) имало је у 51 проби или 10,88%. 3.) До 30.000 клица (заједно с прве две врсте) било је у 66 проба или 14,20%. 4.) Од 30.000 клица до 200.000 клица било је 263 пробе или 51.31°/о- 5.) До 100.000 клица у 1 ссм бцло је у 136 проба или 29,99%. Али међу нашим пробама било је и 63 пробе или 13% од свих испитаних млека у тој партији, која садрже толико много клица да се у опште не могу пребро.јати. Интересатно је још поменути да је у 104 пробе било преко 200.000 до 1,000.000 клица, а од 1—10 милиона у 15 проба.

Као што се из ових бројева види, Београдска млека садрже много клица, што значи, да се у великој мери загађују, да се рђаво ради приликом муже, да се нечисто обрађују- Ако се испитују наша млека, свежа и чисто помужена, по своме хемијском саставу, можемо рећи, да су одличне каквоће. Просечно наша млека садрже све хранљиве састојке у довољним количинама. Али она се врло рђаво обрађују. Врло примитивно се краве музу, загађује се млеко у нечистим шталама, нечистим рукама, прљавим судовима, досипањем загађене воде и т. д. Сама хемијска анализа није довољна, да нам обезбеди и хигијенски исправно млеко. Потребна је и бактериолошка". Најзад, и то и такво београдско млеко, више пута прекрштавано и бактериолошки нечисто, прескупо је и релативно и апсолутно, јер за њега Београђани плаћају препродавцу по 4 динара од литра а оно непосредно у бачијама стаје 1—1.20 дин. литар, што са свима режиским трошковима и профитом продавца не би смело да буде скупље од 2—2.50 динара литар. Међутим, како у њега препродавци сипају просечно по 20 до 30% воде, то значи да један литар млека купљеног за 1—1.20 динара, које са свима режиским трошковима, као што рекосмо, не износи више од 2 дин. од литра, продају у Београду по 5.50—6 динара литар, односно на један литар нефалсификованог млека зарађују од 3—3.50 динара! Због рђавог квалитета млека и високе цене и тешке финансијске депресије, која се све више манифестује у страховито неповољној и нерационалној, управо по животни минимум недовољној исхрани широких маса београдског грађанства, потрошња млека у Београду из године у годину опада, место да расте! Ево опет примера ради, неколико цифара, до чијег смо резултата дошли преко проучавања званичне статистике. 1927 године просечно је за годину дана долазило у потрошњи млека на једног Београђанина 78, 940 литара; 1928 год. ово је пало на просечно 74, 250 литара од становника а 1929 год. на 71 , вз8 - Ово се опадање конзума млека није ни до данас задржало. На против. Оно се у 1930 год. и првом полгођу 1931 год. срозало на једну невероватно ниску количину. Тако је у 1930 и првом полгођу 1931 г. опало на непуних 62 литара просечне годишње потрошње од становника. Слика целокупне годишње потрошње млека у Београду, односно страховитог опадања исте, изгледа у цифрама овако: 1927 год. укупна годишња потрошња била је 17,690.000 литара. 1928 године она пада на 16,783.763 литара, а 1929 год. на 16,194.959 литара. Али 1930 год. она се страховито срозава на свега 14,384.520 литара. Значи да је од 1927 год. до ове године опала потрошња