Opštinske novine

Стр. 1244

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Синклер у својим открићима утврдио, да су неки са светским гласом реномирани фабриканти конзервисаног меса у Америци кували поред говеђег меса и огромне кодичине пацова, који су у масеним колонама упадали у кључале казане и тако јадне потрошаче усрећивали својим „кинеским укусом"! Каква је гаранција да се неће првобитно добро млеко „ангро индустриски" фалсификовати у тим великим предузећима или разводњавати ради повећања профита? Зар је величина капитала довољна заштита од евентуалних злоупотреба?! Зато смо ми мишљења заједно са Д-р Угом Фингертоном, чувеним Данским стручњаком за снабдевање градова млеком, да само ауторитет опшгине може да пружи довољну гаранцију да ће грађани добити добро, здраво и јевтино млеко! Ако би те општинске продавнице млека заједно са заводима за бактериолошко испитивање и пастеризацију биле на бази кроз коју провејава привредно-трговачки дух, не само да би општине могле својим грађанима да пруже јевтиније млеко но сада, него би чак на овом послу могле да упосле стотинак својих грађана и у свом буџету прихода да уврсте једну нову, у истини приносну позицију. Најбоље млеко на нашим околним бачијама, кад би се узимало преко сеоских млекарских задруга, не би ни у ком случају било скупље од 1—1.20 динара, што се и анкетом утврдило. Нека београдску општину транспорт, хигијенска испигивања, остада режија и минимална зарада стају по 1 динар по литру. Она ће онда моћи да један литар здравог, снажног и чистог млека продаје својим 1рађанима по 2-50 динара а то значи за најмање читав један динар јевтиније по литру но што се сада продаје већином болесно, бактериолошки јако загађено, водено и фалсификовано млеко. Београд данас троши просечно годиШње око 15,000.000 литара млека, док би с обзиром на број становника требао да троши најмање 30,000.000 литара млека, да не кажемо тродупло од данашње потрошње, јер док на београдског становника долази само непуних 168 грама — дотле на лондонског, берлинског, прашког и грађана других културних центара долази 700, 820, па и 900 грама млека дневно! Да рекапитулирамо. За нас, са чисто социолошког становишта важно је да се добије што пре закон о животним намирницама. Енглези имају чак закон о млеку. По овом енглеском закону: сирово млеко, тек помужено електричном мужом, под најстрожијим хигијенским условима, даје се као храна деци и болесницима. Друго млеко, у огромној количини (80%) служи за исхрану грађанства. Оно је обавезно пастеризирано. Треће је тех-

ничко млеко и употребљава се за прераду: у колаче, кифле и тако даље. За насједанас најзначајније, да се продаја непастерисаног млека што пре категорички забрани у Београду и у свима већим нашим градовима. А док се не поправи стање произвођачких штала, на сирово се млеко у директној потрошњи (без икаквог пастеризовања) не може ни помишљати! Да ли ће се општина приволети овом или оном систему рада у пастеризовању, са гледишта социологије, равнодушно је. У техничку пастеризације не улазимо јер је то особен и врло деликатан стручан проблем, који улази у компетенцију хигијенског отсека општине и његових стручних шефова. За нас, и огромне масе потрошача, битно је да млеко буде јевтино, здраво и са непорушеним витаминима- Једни стручњаци за то препоручују систем стасанизације (Д-р Н Хан), други (Енглеска) систем пастеризације са плочастим апаратима на температури од 63° и трајањем 30 минута пастерисања. Око овога данас се на страни, кроз стручне часописе и научне форуме, воде читави научнички двобоји. Док г. Д-р Џон Хан, норвешки стручњак тврди да систем Д-р Стасанса најбоље заштићује витамине у пастеризацији млека, дотле енглески стручњаци доказују да је њихов систем пастеризације са плочастим пастеризаторима много сигурнији, јер он још мање штети витамине, а за одржавање неопходне чистоће и сигурности у погледу бактеротриоцидном (уништавању микрофлоре) повољнији је од цевастих апарата Д-р СтасансаСве су ово врло важни моменти о којима наши стручњаци из хигијенског отсека општине морају повести пуног рачуна и учинити — после свестраних студија — избор само оног научног система у пастеризацији који неће претити опасношћу да на крају крајева испадне један скуп и непотребан експерименат. Најзад, ми морамо што пре да створимо законске санкције противу неколико хиљада препродаваца млека, тих директних злочинаца наше расне будућности, који годинама систематски и некажњено разоравају живот и снагу наше деце, дајући им из дана у дан млечну воду у место млека, помешану са масом којекаквих шкодљивих, одвратних и често чак и отровних фалсификаторских додатака! Дванаести је час да се овом злу усред престонице стане на пут! Није у овом часу бигно да ли ће се узети и усвојити овај или онај систем снабдевања. Главно је да се Београд спасе од млека, које хронично изгладњава народ јер нема у себи ни потребне беланчевине, ни масноће, ни довољно калоричних јединица, ни витамина, и које место здравственог подизања грађана убија његов