Opštinske novine

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 1247

Имена продаваца, који су по други пут кажњени, објавиће апровизациони отсек нарочитим објавама, као и у штампи с позивом на грађане да те радње бојкотују и код њих не пазаре. Све новчане казне изричу се у корист општинске касе, Чл. 2: Казне по овом закону изриче судско одељење Општине града Београда- Реферат заклетог надзорника пијаце или жандарма, ако није истрагом обеснажен; сведочење двојице заклетих сведока; изјава оштећенога под заклетвом и једног заклетог сведока, кад се оне слажу са ислеђеним околностима имају се сматрати као пуноважан доказ за осуду оптуженога. Чл. 3: Продавац који не истакне цене на роби, или истакне друге ко.је нису одређене, казниће се по чл. 1 овога законаЧл. 4: Кривоклетство сведока или оштећенога из чл. 2 овога закона казниће се по одредбама кривичног закона уз накнаду штете која може ићи до 100.000 динара. Чл. 5: Лице које свесно купује скупљу робу него што је она процењена стручним одбором при општинском апровизационом одељку казниће се од 50—500 динара новчане казне. Чл. 6: Тужба застарева за месец дана а дело за три месеца од дана кад је учињено. Изречена пресуда као и накнада штете по њо.ј застаревају за годину данаЧл. 7: Редовно уз казну досуђиваће се и награде тужиоцу, сведоцима и вештацима до 300 динара. Чл. 8: Све доставе или тужбе по овом закону ослобођене су од таксе. Чл. 9: Противу пресуде Општинског суда може се изјавити жалба Окружном суду у року од три дана. Одлука Окружног суда је извршна. Чл. 10: Надзорник пијаце, жандарм, или ма који .јаван орган власти ако се на позив заинтересованог лица без оправданог узрока сместа не одазове, а налазио се у непосредној близини оптуженог продавца, казниће се дисцицлински на тужбу приватног лица, односно Општине града Београда. Чл- 11: Сви продавци морају држати на јавном месту у својој радњи прописане максималне цене роби и закон о сузбијању скупоће. Преступ ове дужности повлачи казну од 200—500 динара. Чл. 12: Продавање испод тарифе има се објавити видно на излогу. Превара у томе има 1-е казнити по одредбама кривичног закона као обмана. власти. Чл. 13: Који ће артикал бити изузет од максимирања цене одредиће се нарочитом уредбом апровизационог отсека Општине града Београда.

Чл. 14: Заклети одбор за максимирање цена ако би из недовољног познавања погрешно оценио робу казниће се дисциплински од 200—1000 динара; а ако је то учинио злонамерно казниће се губитком звања или (први пут) плате до 6 месеци. Чл- 15: Таксирање робе — сем у случају наглог падања или пораста цена вршиће се два пута месечно. За тај рад власници предузећа дужни су да плате за свако оцењивање у корист општинске касе 1—2% према износу општинског приреза дотичног власника. Од овог се закона може очекивати много, али не и све. Закон је регулатор али не и стваралац. Поред закона, Општина мора предузети читав низ јавних функција, којима је циљ да појачају привредну конкуренцију, да изазову пад цена, и да у завршној линији дефинитивно сузбију сваки покушај за вештачким одржавањем претеране скупоће живота. У два правца се манифестује ова акција муниципије. Или у оснивању својих сопствених продавница, или у моралном и материјалном помагању задружних предузећа, која имају да сузбију разбојнички профит и ову неиздржљиву скупоћу животних намирница и потреба. Ми налазимо да један тип неискључује други и да би најзгодније било да општине поред задружних великих предузећа ове врсте, предузму и задрже своја комунална предузећа која су подигла ради регулисања иијачних цена. У томе духу Општина београдска би, поред неопходног млекарског завода, требала да има своју машинску пекарницу, макар и са осредњим капацитетом и један до два млина за припрему сопственог брашна. На свима пијацама морала би општина да отвори своје продавнице. Што се тиче меса, Београдска општина требала би да има на свакој пијаци своју месарницу, а ради припремања и исхране своје стоке нужно је да се снабде са два до три суседна пашњака. Нарочитим наградама и премијама треба да помогне стварање модерних баштованџиница у околним селима Београда, а на једном од општинских имања на удаљеној периферији било би врло корисно да она сама створи своју личну економију. Пошто њен капацитет не би био ни приближно довољан, општина би требала да купује ангро разно поврће и да га јевтино даје грађанима у својим продавницама. У вези са куповином овог поврћа треба решити и питање возног саобраћаја за пренос истог на београдске пијаце са удаљенијих крајева, чије су пијаце невероватно јевтине и богате (на пр. Чачанска, Ужичка и др.) Број пијаца и општинских продавница на њима мора се што пре повећати. За Па-