Opštinske novine

Ог. Милош Б. Бајшански, епидемиски лекар Општине града Београда О предохранм од заразнм ж болести код шк.олсн.е деце

Школско доба, т. ј. доба од 7 до 12 године, и предшколско доба т. ј. доба од 3 до 7 годиие, представљају заједно оно доба у лсивоту, у којима се неке заразне болести пајвише и најчешће јављају. Те заразне болести чине једну посебну, заједничку групу и због тога што се јављају готово само код деце, док су код одраслих много ређе, сматрају се као искључиво дечије болести. Ту групу чине ове болести: шарлах (или скрлет), дифтерија или (или гушобоља), мале богиње (или мрасе), средње или водене богиње и велики кашаљ. Све те болести су акутне т. ј. нагле болести, које обично трају краће време, после кога се свршавају са оздрављењем, или смрћу или прелазном у хронично стање- Знаци тих болести су скоро увек врло снажни односно са јаким интензитетом. Сем тих најчешћих акутних заразних болести јављају се, много ређе, још неке као заразно кочење врата, а затим као и код одраслих јавља се и код школске деце, обично у време већих епидемија, трбушни тифус и грип. Обе ове болести јављају се и сасвим појединачно, али пошто код њих ређе долази до већих епидемија то су оне због тога од друкчијег значаја за сузбијање заразних болести код школске деце. Исто тако и хроничне заразне болести, које трају обично дужи период времена, а од којих и деца врло много обољевају, као што су: туберкулоза и маларија у главном, имају други значај због специјалних начина борбе противу њих. За школску децу најважнија је прва поменута група акутних заразних болести и њихово сузбијање претставља један стални циљ, коме су се од увек посвећивали социјални и практични лекари. Од коликог је значаја сузбијање тих болести код деце није потребно нарочито наглашавати, када се зна колико је код деце, нарочито градске, велики број оболевања од њих, а осим тога колико је и данас, и поред свих мера које се предузимају од стране лекара и државе, ипак проценат смртности још увек велики.

Па ипак, тим социјално-медицинским мерама и огромном напретку медицине може се једино захвалити, што је данас број смртних случајева од појединих заразних болести знатно мањи него ли раније. Пре само неколико деценија, заразне болести шарлах и дифтерија проузроковале су читаве поморе код деце. Проценат смртности код оболелг деце од тих болести био је тада страховиго велики. Многим старијим родитељима су још и данас у свежој успомени читаве епидемије шарлаха и дифтерије, које су формално косиле децу- Са гигантским напретком медицинске науке, и са бољим упознавањем узрока и начина зараживања, као и тачнијим упозиавањем проузроковача појединих болести, и стварањем сретстава за сузбијање њиховог штетног дејства, број смртних случајева је нагло почео да се смањује. Данас противу појединих заразних болести постоје таква лековита сретства (серуми), да је број смртних случајева све мањи и мањи, и у оним случајевима, ако се на време предузму све потребне мере, скоро минималан. Што се пак тиче самог оболевања, у последње време се, под у гицајем социјалне медицине, у целоме свету, па и код нас, тежи да се и број разболзевања деце од појединих заразних болести сведе на што мању меру. То се постиже пелцовањем, и то у главном помоћу т. зв. активне имунизације. Пелцовањем се тежи, да до оболења у опште не дође, да се природне снаге организма толико појачају, да заразне клнце које проузрокују дотичну заразну болест не могу у таквом, нарочито оснаженом, организму да ухвате корена. Начин и мере за сузбијање заразних болести у опште, а код школске деце посебице, врло су разноврсни услед тога што су и узроци појаве и ширења појединих болести врло различити. Све те мере за сузбијање заразних болести имају за циљ да онемогуће инфекцију, т- ј. зараживање, а могу се у главном поделити у две групе: у биолошке и у социјалне мере. Биолошке мере су управл^ене противу по-