Opštinske novine
Стр. 1504
ОПШТИНСКЕНОВИНЕ
преко границе наведених држава. Ако загледамо у статистику тих појединих држава, видимо, на пример, да је извоз Немачке од 69,3 милиона тона 1929 године пао годину касније на 63,5 милиона тона, код Француске у то исто време са 39,8 на 36,5 милиона тона, код Чехословачке са 13,0 на 10,7 милиона тона. Што је најинтересантније, увоз њихових суседних држава није се ни мало повећао. Напротив, и тај је био у опадању. То нам доказује да је у току 1930 године било у самоме трговачком промету мање робе него у 1929 или 1928 години.Њен мањак се приписује, како смо то већ раније видели, поред осталога, и опадању потрошње, која је на другој страни проузрокована смањењем куповне моћи произвођача. Ми смо говорили о смањењу међународне трговине у погледу тонаже, да би могли лакше изводити закључке о њеном смањењу по вредности. Наша табела број 1 показује
Ипак се може закључити да је тај пад био много осетнији код аграрних него код индустријских држава. То је уследило услед тога што су цене пољопривредних артикала далеко више биле погођене привредном кризом него индустријски производи. Извозник Бугарске примио је 1930 године за тону извезене робе мање него 1928 године за 31%, а увозник плаћао у исто време за тону увезене робе мање 28%, шго значи да је ту куповна моћ народа била смањена за 3%. У Грчкој је стање повољније. При увозу мање се примало за 20%, док се при увозу мање давало за 19%, дакле разлика свега за 1%. Код нас је ово стање: вредност једне тоне увезене робе била је мања 1930 године него 1928 за 7%, док је вредност извезене тоне била већа за 0,8%. Тај исти случај, да је вредност извезене тоне у 1930 години било веће него 1928 год. налазимо код Пољске и Чехословачке, док је код Немачке
Стање спољне трговине по вредности
(у милионима)
Немачка
Бугарска
Француска
Грчка
Пољска
Чехословачка
Југославија
Г о д и н а
Рајхс-марака
Лева Фр. франака
Драхми
Злоти
Чсл. круна
Дннара
Увоз
Извоз
Увоз
Извоз
Увоз
Извоз
Увоз
Иввоз
Увоз
И8ВОЗ
Увоз
Извоз
Увоз
Извоз
1913
11,206,1
10,097,2
189,2
93,3
8,421,3
6,880,2
177,9
119,0
1928
14,001,2
12,275,5
7,040,9
6, г 32,2
53,435,5
51,374,7
12,409,1
6,282,0
3,362,1
2,507,9
19,193,5
21,227,6
7,835,3
6,444,6
1929
13,434,5
13,482,1
8,324,6
6,397,0
58,284,6
50,072,3
13,275,5
6,985,1
3,112,5
2,813,3
19,918,7
20,415,1
7,594.7
7,921.7
1930
10,393,1
12,035,5
4,589,7
6,191,1
52,344,3
42,889,6
10,850,6
5,918,4
2,245,9
2,433,2
15,726,9
17,494,9
6.960,1
6,780,0
1931-1
715,3
774,9
296,4
390,0
3,816,8
2,573,7
749,5
619,6
153,4
152,4
883,0
999,7
410,3
384Д
VI
607,3
746,8
483,0
359,6
3,914,3
2,512,6
779,7
188,2
127,8
161,6
1,018,0
1,100,-
384.7
350,3
нам да се вредност како увозене тако извезнее робе код свих у њој наведених држава осетно смањила у 1930 према 1929 години. 1929 према 1928 години трговински биланс појединих држава био је, с обзиром на вредност робе, повољнији. Али језато 1930године стање било два пута лошије, јер је, у највише случајева, те године вредност увозене односно извезене робе пала испод нивоа 1928 године. Смањење вредности робе у међународноме промету проузроковано је делом ради мање количине робе која је прелазила границе наведених држава, како смо то видели, а делом услед самога пада цена робе. Да би добили ранију слику о томе, како је тај пад вредности робе у међународноме саобраћају био од великог утицаја на привреду, ми ћемо се послужити нашом табелом број 2. Ту нам је приказана вредност једне тоне увезене односно извезене робе. Према њој пад је уследио како код робе при увозу тако и при извозу. Опадање вредности робе погодило је како год државе, чија је привреда претежно индустријског карактера као Немачке, Француске и Чехословачке, тако и код аграрних држава, као Бугарске, Пољске, Југославије.
мања за 14%, а код Француске за 5%. Опште узето, може се закључити, према податцима цитираних седам држава, да је 1929 преада 1928 год, вредност робе у међународној трговини порасла за 1 до 5%, а 1930 год. опало према 1929 год. за 13 до 16%. Али се мора одмах додати, да се криза у спољној трговини, као и у целокупној привреди знатно појачала у првом делу 1931 год. У свих седам цитираних држава (изузев Бугарску при увозу) вредностје једне тоне извезене као и увезене робе била 1931 г. месеца јуна далеко мања него је била просечно 1930 године. Та је разлика негде доста замашна, као код Бугарске (при извозу) Француске, Чехословачке и Југославије. То је важно ради тога, што је прва половина 1931 године показала и код других привредних јединица знатно слабљење. 1930 година није била кулминација кризе, него по свој прилици 1931 година. Само о привредном стању текуће године још увек се не могу правити дефинитивни закључци, али су сви изгледи да ће идућа година бити привредно сталоженија. Остаје нам још једно расматрање о спољној трговини, а то је: како изгледа биланс спољне трговине појединих држава, с