Opštinske novine
Стр 1506
» ОПШТИНСК!- новинк
свога артикла, мора да поднесе извесне трошкове, било превозне, било трошкове у облику општинских односно државних дажбина. Према висини тих трошкова, додавши томе и чисте производне трошкове, произвођач установљава цену коштања према којој опет удешава продајну цену. У колико су ови трошкови виши и мањи, у толико је и цена већа односно мања. Тако на цену робе знатно утиче и привредна политика општине односно државе, те је немогуће замислити да се показују повољне цене неке робе на извесноме тржишту без помоћи Општине и државе. Питање цене постало је у време привредне кризе које је наступило, једно од најважнијих питања. Заправо, то је осовина око које се окрећу сва друга питања. Пад цена проузрокован разним привредно-социјално-политичким феноменима, направио је панику која се појавила у свету. Решавање тога питања лежи у томе да се констатује величина варијације цена, да се пронађу узроци њеноме паду, и мере које би требало предузети да се цене робе подигну на одговарајући ниво. Привредна политика било држава, било градских општина, није у довољној мери реална, ако није праћена компасом о привредном стању које у поједином моменту наступи. Привреда се развија брже или спорије према приликама које се појављују у то време. Зато је потребно да се за сваки временски период стање привреде детаљно проучи и према томе и одреди правац будућој политици. Ништа у животу није тако осетљиво као што је привреда. Она има свој ток, свој закон, и ни највећа власт је не може сасвим укротити. А то се најбоље доказало у време које ми преживљавамо после рата. Чим је која власт погрешно тумачила привредне феномене, то се немилосрдно светило како богатом тако и сиромаху те области или државе. Ми ћемо у колико могнемо да прикажемо кретање цена код неколико држава, како би могли да одредимо положај наше државе и специјално престонице, Београда. Пад цена последњих година, како смо то видели раније, (1) био је необично јак. Ево
*) Види „Београдске Општинске Новине" Бр. 21-22 1931 године стр. 1397. Таб.
једног малог примера који ће нам то иотврдити: Индекс цена на велико за хмељ (1924/26 = 100)
Нирмберг
Жатец
1924/26
100
100
1928
36
44
1929
26
24
1930
18
15
1931 I
18
9
III
15
9
VI
7
8(У)
Вредност хмеља за четири године пала је за 93 поена односно на сто. То је, истина, артикал који је претрпео више него многи други. Али, с обзиром на то да је хмељ важан пољопривредни артикал, његов је пад био катастрофалан за многе привреднике. Други артикал који је такође осетно падао, било је свеже свињско месо, како нам то приказује следећа табела: Индекс цена на велико свежега свињскога меса:
Берлин Париз Лондон
1924/26
100
100
100
1928
92
110
86
1929
111
129
108
1930
93
120
104
1931 I
81
99
94
III
70
93
89
VI
66
90
66
У Берлину и Лондону цене падају за четири године за 34 поена, или за 1/3 док је у Паризу цена пала свега за 10% (у Београду је цена меса (на мало) била у јануару 1930 г. просечно 22,50, а годину дана касније просечно 19,7, што значи да је цена у години пала за више од 10%). Према индексима професора Фишера, који је узео за базу 1928 годину, ово је било стање месеца октобра:
цене су пале
1930
1931
у поступку
С. Држ. Амер.
84,7
69,3
18 %
Француска
86,8
76,1
12,3%
Немачка
85,6
74,9
12,3%
Енглеска
77,5
69,8
10,0%
Италиј а
78,9
67,2
15,0%.
бр. 4
Индекс цена на велико
Год и н а
Немачка
Аустрија
Француска
Италија
Енглеска
Мађарска
Чехословачка Пољска
Бугарска
Југославија
1913 1926 1927 1928 1929 1930 1931 1.
100,0 134,4 137,6 140,0 137,2 124.6 113.7
100 123 133 130 130 117 114
100,0
126,3 124,1 108,7 97,0
100,0
126,9 121,0 105,3 91,6
100.0 159.1 148,1 141,6 140,3 186,5 119,5
103 124 131 135 122 97 92
100 140 143 143 135 119 109
100,0 131,2 118,6 119,8 113,4 97.5 86.6
100,0 120,8 123.6 132.7 141,3 114,3 96,7
100,0 103,4 106,2 100,6 86,6 75,0