Opštinske novine

Стр. 1528

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

случају Марина Тартаље безизлазност је наступила због, свесног или подсвесног, подавања природне наклоњености према боји, те

Петар Палађичини;„Раднић"

тако код њега је сликање постала страст уместо да буде уметност. Страст не зна за дисциплину а уметност је тражи на првом месту. Страст исцрпљује а уметност потстрекава стваралачке силе. Страст је једнострана а уметности припадају само она дела која су свестрано третирана, која су потпуно решена, и због тога подавање наклоности према. једном квалитету мора довести до кризе у место стварања великих дела, која би овај сликар са сјајним осећањем за третирање боје и са својом искреношћу могао постићи кад би прошао кроз дисциплину композиције и цртежа. Због сличних разлога иду истим правцем Кун, Лнченоски, Хутер и Шеремет од којих Хутер има највише смисла за третирање боје а Шеремет за схватање запремине. Личеноски, Хутер и Шеремет толико полажу на боју да често пута жртвују облик и замене солидност вуненим ефектима да би сачували тонске вредности појединих делова слика, док је Кун већ учинио дефинитиван избор палете и увек тежи истим ефектима колорита, не обраћајући пажњу на солидност и квалитет облика.

Слично Тартаљи, али са мало више синтетичног схватања сликарства и са нешто мање утанчаности осећања за боју је Иван Радовић, који спречава себи пун израз са произвољним избором упрошћене палете, која је често пута префињена ма да је очигледно базирана на бојама које су постале готово симболичне за вулгаран укус, и са неодлучношћу и недоследношћу у цртежу. Његов цртеж није довољно упрошћен да би могао бити у пуном складу са његовом бојом те се тако дешава да неки од његових радова, нарочито мртве природе, су често пута просто реалистично цртане слике обојене у једној произвољно изабраној скали боја, док у случају актова овај недостатак упрошћавања деформира облике и убија квалитете материје. Укратко његов цртеж и боја нису нераздвојни као што су код Матиссе- а, а то је можда и због тога што је Радовићев избор можда био произвољнији, формула изражавања постигнута са мање тешкоћа и истраживања но што је то био случај код великог мајстора. Радовић се изгледа више бави уметношћу да би на најефикаснији на«ин забележио своје личне наклоности но зато што га интересују проблеми ликовне уметности, он се спутава својим наклоностима и интересовањем за своју личну идеодогију од којих ни друго не мора бити ни од каквог значаја за уметност. Личност је за ликовну уметност од важности само у онолико у колико та личност може стварати дела која отварају даљи пут у непрокрченим и тајанственим пределима потпуне уметничке реализације. Једно од зала које је многе таленте Запада упропастило и многим медиокритетима дала лепо име и угодан живот је „Американи-

Проф. Бранко Попобић: „Мост Алћантара" (фресћа)

зам" у уметности тј. свесно старање да се по сваку цену привуче пажња. Довитљивост трговаца у рекламирању робе је огромна и на-