Opštinske novine

Стр. 1584

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

за вођице и уз најдубљи селам приводи га Кнезу и предаје му га на поклон. Кнез дирнут овом пажњом узјаха коња и нареди да се каруце врате празне у двор а он на коњу праћен свитом која је пешице ишла за њим изјаха из тврђаве и пошавши у правцу Стамбол капије одјаха у конак. Целим путем одушевљено су га поздрављали и Срби и Турци и „народном весељуније билокраја" као што каже летописац. Међу официрима српским који су пратили Кнеза био је и млади коњички п. поручник Павле Стефановић који је све те детаље записивао и памтио и оставио их у наслеђе своме сину дивиз. генералу г. Душану Стефановићу. Ова стара слика која нам верно етнографски и топографски даје дах тих минулих година, где је Кнез Михајло окружен официрима у регуларној униформи, дипломатама у европској ношњи (вероватно страни представници) народним људима у својој ношњи, та слика открива нам и један детаљ ко.ји нам до сада није био познат. Српски војници који су нмали да приме стражарска места од Турака ушли су у град без оружја! Ако се цртеж пажљиво загледа види се горе на бедеме где Турчин на стражарском месту Србину предаје своју пушку. Овде се цртач није преварио! Он је верно илустровао догађај, који је оваквим поступком доживео свој потпуни изражај предавања једне тврђаве. Па кад је та слика тако верна и у овоме детаљу, онда је верна и у ономе другом, а то је, да преда.ја кључева није извршена на ономе месту обележеном јелама испред „Круне", већ на самоме путу на улазу у тврђаву. Па шта се је онда догодило на ономе месту које је обележено? Нешто се је морало догодити, јер зашто би га онда нарочито обележавали. Ево шта о томе од речи до речи каже Милићевић у Годишњици. ,ЈКалемегдан значи градско поље. И он је, до изласка Турака из града 1867 г. одиста био чисто поље око града. На том пољу некад су се вежбали турски војници; у једном кра.ју, овамо према великој цркви, до године 1857 Београђани су држали своја сена. А пошто у јесен те године сена изгореше, више нису ту ни садевана. На оном пропланку према гостионици „Круна", 29. новембра 1830 били су разапети шатори те су се ту први пут састали Кнез Милош и београдски везир Хусеин паша! Онде пак где су данас липе према градској (сада затвореној) „Ороспи-капији" била је 28 Јануара 1859 начињена висока трибуна, застрта црвеном чохом, около су стојали српски скупштинари, чиновници и народа много од Срба и Турака. На тој трибуни Кнез Милош је саслушао Султанов берат од године 1275 којим се поново утврђује на српски пре-

сто. После борбардовања Београда 3. Јуна 1862 и пошто би углавл>ено примирје између Срба и Турака, конзули гарантних сила за сигурност тога примирја Енглески и Руски разапеше на Калемегдану своје шаторе и развише своје заставе па су ту боравили. А француски је конзул отишао у град и на градском бедему разапео шатор и онде боравио докле су Турски топови с града зијали на варош, а одавде од вароши су дуж Калемегдана биле барикаде и српска војска. На Калемегдану на нарочитој трибини пред војском Турском и Српском пред Кнез Михајлом, Митрополитом, Министрима и Саветницима пред Риза Пашом последњим београдским Мухафизом и пред многобројним светом 6. априла 1867 око 10 сати пре подне, прочитан је Султанов ферман од 5. дана Зилхиџе 1283 год. — 29. марта 1867 којим се градови у Србији уступају Кнезу Михајлу. Тада је на. градским бедемима српска стража заменила стражу Турску и Кнез Михајло свечано ушао у град Београдски као српску тврђаву. Народној радости тога дана није било мере. Пошто је одмах затим Турски гарнизон отишао из Београда, и пошто су Срби добили град у своје руке, Калемегдан се је почео засађивати и уређивати. Данас је то најлепши парк у Београду коме лепоту увеличава и сам природни положај". Ето тако каже летописац о догађајима историским који се одиграше на пустој гласији. Места се познају и данас, и потпуно одговарају горе цитираном пасусу. Само с том разликом, што се на њима одиграше догађаш сасвим супротни укорењеном веровању. Летописац додуше каже да : је Кнез Михајло кључеве примио на Калемегдану само не каже на коме месту, али то и није потребно пошто се то лепо види и из приложене старе гравуре од А. Стефановића који је исто тако лепо и документарно гравирао и Спаљивање Мошти Св. Саве и многе друге историске слике које тако лепо памте Кумановски осветници. * Данас је „Калемегдан" један импозантан европски парк. Под смишљеном руком и стручним знањем и разумевањем за историју инж. г. Крстића шефа отсека за паркове О. Г. Б. и његовог вредног помоћника г. Буријана то пусто градско поље попело се на степен монденског шеталишта, чувајући у себи све битне скице историје. И како би се данас згранули они стари Турци који онако мирно сеђаху пушећи на „фићир бајиру — брегу размишљања" док се иза њихових леђа превијаху у самртним мукама на колац набијени ђакон Авакум и игуман Пајсије, а по чијим крвавим стопама ми данас безбрижно шетамо.