Opštinske novine

Политички живот Београда:

Први састанак Народне скупштине

После три године прекида парламентарног живота, прекида диктованог интересима државе и нације, ушли смо по пуном смирењу и оздрављењу нашег политичког живота, понова у парламентарни живот. У понедељак, 7 ов. м., отворена је у Београду прва седница Народне скупштине. Ретко је за које заседање скупштине било везано толико нада и интереса као за ово. Из свих крајева наше простране отаџбине стижу многи изасланици, или приватни интересенти, и сви чекају да ова скупштина донесе боље, срећније и сређеније дане. Нарочито се велика нада полаже за скоро и успешно решење привредне кризе, за скори полет трговине и индустрије, једном речју за пуну обнову привредног живота у вароши и на селу. У самој скупштини тога дана био је свечан, празнички изглед. На згради народне скупштине вила се тога јутра државна застава: знак да је Народна скупштина на окупу. Седмог децембра у згради Народне скупштине 7 децембра отворен је ванредни и при сазив народне скупштине. Тога јутра још пре осам часова оживели су кулоари Народне скупштине. Стари парламентарци састајали су се одмах ио групицама, а нови су се између себе упознавали. Око девет часова дошао је у скупштину Претседник Краљевске владе г. Петар Живковић. Са овацијама одушевљења прилазили су му у групама народни посланици и поздрављали га. Пред скупштином се такође осећала живост. Народ и грађанство су се изразито интересовали за почетак скупштинског рада. Због тога је цео тај крај Београда оживео. ПРВА СЕДНИЦА Тачно у 9.15 часова скупштинским звоном позвани су народни посланици на своју прву седницу. Посланици су одмах заузели у дворани своја места... Све су посланичке клупе пуне. Пуне озбиљним, достојанственим људима, многим и новим, до сад непознатим нашој парламентарној прошлости. Али има и ветерана из оне историјске скупштине, која

је прокламовала Блаженопочившег Петра I. за Краља Србије. Галерије су биле пуне. Ложе исто тако. Нарочито новинарска. У дипломатској ложи заузели су своја места страни претставници. Између осталих г. г. Шварцбург - Гинтер, пољски министар, Штрандман, бивши руски посланик у Београду, Д-р Мелч, аташе Чехословачког Посланства и други. Зазвонило је и треће звоно. И док су се његови одјеци губили по кулоарима, у дворану улази Претседник Краљевске Владе г. Петар Живковић са члановима владе. Улазак Претседника г. Живковића и чланова владе поздравили су народни посланици френетичким узвицима „Живео"! „Живели"! Када је Краљевска Влада заузела своја места и пошто је извршен једногласни избор г. Д-р Вјекослава Спинчића, за привременог Претседника као најстаријег посланика, г. Спинчић је отворио овај први сазив скупштине једним врло лепим говором. У скоро побожној тишини стари национални ветеран г. Д-р Спинчић одржао је овај говор: — Господо посланици, после безбројних жртава и огромних напора читаве наше нације ми смо се коначно ујединили и сан свију наших народних заточника и мученика постао је стварност. Ми смо се ујединили у велику недељиву и моћну државу. После столетног ропства ми смо се за време нашег робовања морали борити сваки на своме фронту, ми смо нуждом прилика морали да израђујемо наш племенски индивидуализам да би смо били чвршћи и отпорнији у борби, ми смб са том племенском мисли и племенским особинама ушли и у нашу уједињену државу. После уједињења нова наша заједничка кућа, наша народна држава морала је имти једно веровање и једну јединствену, заједничку националну и државну мисао, која ће бити чврст амалгам и јак цемент свију народних снага и која ће диктовати свима један јединствени душевни препород. Сви су наши светли умови и народни прегаоци тежили за том скупштом и заједничком идејом и сви су они желели да се велики народни сан оствари у јединственој држави, јер је само заједничком и свима