Opštinske novine

Стр. 116

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

кара. За грешку појединца напада се читав лекарски ред а то колективно нападање лекара није ни правично ни отмено. У другим професијама кад се појаве грешке испитују се узроци и не врше се уопштавања. као код лекара. О хигијенским питањима не треба говорити јавно, јер су она тешка и треба их разумети. Њих треба решавати у затвореним просторијама са документима и доказима. Медицина није егзактна наука, већ се служи методом емпирије. У последње време он'а се обогатила многим научним тековинама и зато свако мисли да може говорити компетентно о медицини. Налази да г. Др. Недељковић греши, када се боји да ће и здрави отићи у туберкулозне, ако се одмах буде приступило подизању санитарних установа за борбу против туберкулозе. Ова болест се шири контактом и зато болесне треба изоловати од здравих, а то ће се постићи само ако се они буду имали где сместити. Буџет санитетског одељења не само што није требало редуцирати, него га је требало, још повећати, с обзиром на здравствене прилике у Београду и на велики број смртности од разних болести а нарочито од туберкулозе. Смањена је помоћ Лиги за борбу против туберкулозе и ако .је она и раније била недовољна. У доба образовања разних анкета налази, да би требало образовати још једну, која би прегледала рад у Антитуберкулозном диспанзеру и прегледала станове у којима живе туберкулозни болесници. Тада би се сасвим друго мишљење добило о санитетској служби и друкчије би се говорило. Изјављује да ће гласати за буџет ове Дирекције, а Суду ће поднети писмени акт у коме ће изложити на који ће начин Општина за јевтин новац лечити туберкулозне. Одборник г. Др. Страшимир Милетић замера што Дирекција за социјално и здравствено старање није тражила сарадњу Одборника — лекара, који су признати стручњаци и који би Санитету били од велике користи. Београд је после рата много коракнуо и несумњиво да његов напредак мора тражити изражаја и у уређењу хигијенских и санитарних питања. Постоји извесан антагонизам између лекара у овом Одељењу и требало би то стање расправити, јер ако се продужи ово може ићи на штету самога посла и обављања службе. По угледу на ветеринаре и лекари задржавају за себе 50% од услуга које чине грађанима и тако приход деле са Општином. Тај систем делења награде између Општине и чиновника није добар и може довести до тога да и остали општински службеници траже да се њима да проценат од прихода које наплаћује за рачун Општине. Целокупно стање Санитета треба расправљати са гледишта принципа и решавати на начин како је то у другим великим центрима и градовима решено. Санитет је у послед-

ње време показао доста добрих резултата, коЈи се не могу спорити и стоји данас на већој висини него раније. Одборник г. Јован Гавриловић истиче да ће Одбор одобрити сваку суму за здравље Београда и београђана, само ако је она правилно распоређена и ако ће бити савесно употребљена. Ако кредити не могу бити већи од предложених значи да их београђани сада не могу поднети. Одбор више интересује питање како лекари врше своје дужности, него какви су њихови лични и међусобни односи. Постоје 14 реонских лекара, од којих известан број не станује у својим реонима, тако да се грађани не могу њима користити. Суд је обећао да ће једном наредбом или правилником то питање расправити, али још то није учињено. Ово питање треба што пре решити и та.ј распоред саопштити преко штампе како би грађани зн'али на кога да се обраћају. Одборник г. Др. Милорад Недељковић осврће се на говор г. Др. Љ. Стојановића и каже да се он послужио једним маневром, претстављајући да се врши један општи напад на лекаре, да би постигао оно зашта се г. Др. Генчић отворено заузимао. Одборницима не треба држати говоре о здрављу и потреби подизања санитарних установа, јер они знају сву њихову важност. Сада је на дневном реду буџет овога Одељења и дужност је Одбора да изради један стварни биланс између изражених жеља и могућности плаћања. Зато се треба вратити На прави пут и приступити претресу буџета који је на дневном реду. Одборник г. Петар Гребенац замера Одборницима — лекарима што често говоре о стварима које су свима добро познате, а не говоре о једној невољи која дави болеснике, о апотекарско-дрогериском картелу, који је утврдио високе цене лековима и који предвиђа казну за апотекара који би лекове продавао испод те картелне цене. Општина треба да предузме мере да своје грађане заштити од овог разбојништва и зато би требало да општински Суд заједно са Санитетом узму у озбиљно проучавање ово питање и по могућству да се оснује једно слагалиште лекова, чијом би се продајом картел могао сузбити. Одборник г .Јован Мисирлић осврће се на предлог Суда у допуни финансиског овлашћења, где се одређује да Ни један општински службеник не може поред општинске имати још и какву другу службу. Налази да је ово неправично у колико се односи на лекаре, јер су њихови хонорари и плате од Општине мале, те због тога или се оне морају повећати, или се лекарима мора допустити да врше приватну праксу, односно да могу имати још какав хонорар.