Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 195

могло би и оно бити узето помешано са четинарима за одбранбено пошумљавање против кошаве; али како таквог дрвећа нема које би успевало око Београда, остају нам на расположењу за ову сврху само четинари — и Богу хвала што их је. Али, чак ни сви четинари не би се могли употребити за овај специјалан циљ, јер сви нису подјенако подесни (нпр. одрасло борје). Морају се, дакле, и четинари одабирати и сортирати, па да могу у пуној мери вршити одбрану Београда од напада кошаве. 3. Сада да пређемо на објашење наше мисли да се кошава отклони а не ублажи. Тиче се, овде управо, једне техничке мајсторије , помоћу које се неће стварно угушивати кошава, већ чија ће се струја одбацивати косо увис, тако да пребацује Београд, па да се поново спушта на земљу као површински ветар, тек можда тамо негде око Бежаније, или негде западно од Београда*), уза Саву. То пак пребацивање кошаве преко и изнад Београда, није немогућно извести. Тим се начином служе већ одавно железнички инжењери, постављајући снегобране као нарочите направе од дасака намештених под извесним углом, као неке рампе, на местима где ветар најчешће завејава снегом пругу, (нпр. на усецима брежуљкастог земљишта), тако, да ветар пребацује угрожена места па се заједно са снегом стропоштава знатно даље од пруге, а пруга остаје чиста, скоро без и мало снега на тим местима. То исто има сад да се употреби и при одбрани угроженог Београда од кошаве у врло великим размерама, још и с том разликом, што се овде неће употребити ни лесе, ни даске, па ни зидови, већ густа четинарска шума, нарочито распоређена и однегована.**)

*) Одмах овде требл напоменути, да то поновно спуштање на земљу неће бити од штете за дотична места, већ ће бити у нечем чак и од користи. О томе ће бити више говора на крају ове расправе. **) Подаци о овоме могу се наћи у књигама о железничким стројевима, а у партији о ветробранима и снегобранима. Пошто ова расправа није дефинитивна, већ је принципијелна, са циљем да побуди надлежне и стручне на размишљање о предложеним необичним мислима овде, а пошто ја, потписати писац, нисам ни математичар ни инжињер, — то се овде на мегу ни упуштати у дефинитивно и тачно прорачунавање свих појединости у овој расправи. Али, ипак, узимам слободу скренути овде пажњу на ове елементе, које би требало имати у виду, при том коначном срачунавању: а) Да је брзина ваздушних струја у Средњој Европи 8—15 м у 1 секунди, али да брзина наше нај-

Ово пошумљавање око Београда свакојако неће бити лак посао, а то највише стога, што теренске косе од стране ка Дунаву, које су са источне стране од Београда, немају довољно висине, већ су релативно ниске и више мање пљоште, те не дају довољно подесну природну теренску основицу за овакво пошумљавање. Да је онај повијарац на којем је нова Астрономска опсерваторија виши својим рбатом можда само још за 40—50 м., а са источне стране да има широку благу падину, он би зацело сам био довољна природна одбрана већег дела Београда од кошаве и без пошумљавања. Кад то пак није, онда се

бешње кошаве мора бити знатио већа, а о чем ће моћи дати тачне податке централна Београдска метеоролошка станица. (Накнадно добивени подаци гласе: максимална чак и 20—27,5 м у 1 секунди); б) да се подаци за желсзничкс снегобране не смеју идентификовати са подацима за одбрану Београда од кошаве; јер су они пре свега средњеевропски, а затим јер се у њима претпоставља струјање ветрено од ваздуха оптерећеног снегом док је београдска кошава слободна од сваког оп-терећења (а кад се оно и јави, као киша или снег, онда је то поуздан знак њеног скорог престанка), и да је такав ваздух, без оптерећења, знатно лакши, покретљивији и способнији за заошијавање и пребацивање преко Београда, нарочито при колосалној брзини његове струје; в) да је на средњеевропском терену просечни однос висине рампе.тј. „закошене настрешнице", према дометној дужини (под углом од 45°), као 1:8, док ће код нас морати бити тај однос најмањи бар 1:10, или можда 1:12, па и већи, при овој највећоЈ брзини; г) да коти нашег меродавног источног повијарца, на којем је нова Астрономска опсерваторија, која износи 253 м. (претпоставивши, да је ова цифра сведена на ниво Дунава, како би требало да је на плановима за свакодневну употребу), треба да се дода цифра од 50 м., као просечна висина (40—60 м.) олраслих смрча и јела (= 303 м.), која треба да да домет струје на 2400—3600 м., а кад је најбешња и пуних 5000 метара; д) да се мора узети, при овом прорачунавању даљине домета струје и поновног падања њеног на површину земљину, у рачун и припомоћ од повијарца Калимегдан—Крунска улица—Милешевска улица и даље ка Авали, која ће припомоћ продужити линију падања на земљу, на западној падини Београда, бар још за 500—1000 м. (= преко 4000 до 6000 м.) Итд., итд. На основи свих ових података показаће рачун, да ће ваздушна струја кошавина, од врхова смрча и .јела на повијарцу на којем је нова Астрономска опсервагорија, па до коначнога спуштања њенога на земну површину, досезати приближно до Чукарице односно око Бежанијске косе, а при максмалној брзини и даље.