Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 235

За објављивање ових старих споменика из Далматинских архива, Академија је отворила ново, треће одељење Зборник за историју, језик и књижевност у којој је већ изашла прва свеска. За уредника збирке докумената пок. Михаила Гавриловића Академија је одредила г. проф. Д-р Јов. Радонића. Академија је донела одлуку да у својим издањима изда Писма Филипа Христића Јовану Ристићу под редакцијом г. Гргура Јакшића који је ову преписку пријавио Академији. Академија је донела начелну одлуку о издању велике збирке докумнеата из бечких архива коју је прикупио г. Алекса Ивић о првом српском устанку. При објављивању докумената о прво.м српском устанку Академија ће се користити и архивом Пазваногруа коју су Бугари скоро пронашли у Видину, пренели је у Народну библиотеку у Софији и ставили је ту ва расположење стручњацима. Од ове године, на страним језицима издаваће се интерн>ационални Билтен Академије природних наука, који ће се ускоро проширити и на остале Академије. ,за чланове Националног одбора Међународне уни.је академија изабрани су од стране Југословенске кадемије г.г. Гавра Манојловић и Марко Костренчић, а од стране наше Академије г.г. Никола Вулић и Д -р Јован Радонић. Као члан Међународне уније Академија и Међународног савета за научна истраживања и његових секција Академија је и у прошлој години наставила рад у тим установама. У прошлој години Академија је издала 24 књиге својих издања са преко 300 штампаних табака: У извештају су нарочито подвучени одлични резултата рада појединих Акадсмијиних одбора Тако је н.пр.: У етнографском одбору настављено штампање и прикупљање грађе за насеља и порекло становништва. Штмпана су два рада који улазе у 28 књигу „Насеља" (Горња Морава и Изворник од Атанасија Урошевића и Порече од д-ра Петра Јовановића.1 У другом етнографском одељењу настављен је са одличним успехом рад на прикупљању, сређивању и штампању фолклорне грађе. Поред интензивног рада на прегледању и азбучном сређивању исписаних листића у Лексикографском отсеку, у прошлој је години поклоњена нарочита пажња читању и повлачењу нових текстова, Тако је подвучено 113 дела, и то 91 дело штампано ћирилицом и 22 дела латницом. Три су дела по други пут подвлачена. Ради што потпунијега црпења речника којим се служила наша повремена јавност, изврптен је попис листова, часописа и периодичних издања, штампаних ћирилицом (577) и латиницом (252), од 176« год. до данашњих дана. Претседништво Академје исцрпно је претресло У прошлој години питање о потреби прибирања турских рукописа и књига који се тичу историје, књижевности и других дисциплина. Додирнуто је и питање о црпењу грађе из турских и наших ар-

хива ове садржине и о њеном објављивању. У томе циљу Академија је 23 марта 1931 године установила Одбор за прибирање источњачке књижевне и историске грађе. За чланове Одбора претседништво је изабрало г.г. Јов. Радонића, који је одређен и за претседника Одбора, Јов. Н. Томића Ст. Станојевића и Вл. Ћоровића, који је одређен за секретара. УПРАВА АКАДЕМИЈЕ На главном годишњем скупу Академије од 15 фебруара о. г. изабрани су опи секретари стручних Академија за 1932 годину: Г. Д-р Влад. К. Петковић за Академију природних наука; Г. Д-р Бран. Петронијевић за Академију философских наука; Г. Д-р Јов. Радонић за Академију друштвених наука; Г. Ђока Јовановић за Академију уметности. За чланове Оцењивачког одбора за награде из Задужбине Љубомира М. Михаиловића за 1932 и 1933 годипу изабрана су господа Богдан Поповић, Вељко Петровић и Марко Цар. ПОКЛОНИ АКАДЕМИЈИ Акадсмик г. Урош Предић израдио је у своје време и поклонио Академији портрет пређашњих њепих претседника Стојана Новаковића, Јована М. Жујовића, Јована Цвијића и Слободана Јовановића. Академија изјављује г. Предићу своју наЈдубљу захвалност на овим радовима велике уметничке вредности. Велечасни Анта Лијепопили, препозит каноник, поклонио је преко г. Јов. Радонића стари рукопис Дубровачког статута. Највећи дар коди је Академија ове године добила — јесте земљиште у близини цркве Св. Марка на којем ће подићи зграду само за свој рад. Већ много година управа Српске краљевске академије стара се око тога да добије погодно земљиште за подизање зграде за себе. Својим досадашњим радом на подизању наше науке, нескорисним прегалаштвом својих чланова, и они који су својим нсуморним радом оставили златна имена у аналим.ч Акдемијиним и оних који са беспрекорним некористољубљем, — и даље раде на њеном духовном изграђивању — Академија је то у пуној мери заслужила и овим својим даром Општина града Београда дала јој је јавно признање о томе. Нека ми је зато допуштено да са свога места изјавим велику захвалност целокупне Академије Општини града Београда која је овим актом својим показала не само да се радује Академијину напретку и да га свесрдно потпомогне него и да високо цени њен рад. На крају извештаја опширно се излаже стање многобројних Академијиних задужбина. ПРИСТУПНА АКАДЕМСКА БЕСЕДА Г. Др. ЂАЈЕ После извештаја г. Д-р Белића, нови академик г. др. Иван Ђаја, прочитао је сво.ју приступну академску беседу ,,0 некојим одликама -борбе против хладноће".